За четрнаест година колико плови овај брод, или боље речено четрнаест година колико је насукан, десило се није ништа како би стигао на дестинацију на коју нас је повео „капетан“. Јевропа је и даље гдје је и била чак се још мало и удаљила, а капетан је у међувремену изгубио секстант, или га није никад ни имао.
Бродски терет из године у годину је све лакши и лакши. Некад за 70 некад за 500 килограма, а повремено и за коју тону драгоцјеног терта.
Најгоре је ипак што нам је и памет калирала или ни њу нисмо никада имали. Што рече балашевић рече „путуј Европо, немој чекати на нас“!
Патријоте „до чепа“, срећан вам празник!