Лука Радоњић за Поглед: Од“држава па демократија“до „партија па држава“

Пише: Лука Радоњић

Погледи на 14 година независности могу се разликовати од угла посматрања али оно што је из сваког угла видљиво – то је вишак аутократије и недостатак демократије. Црна Гора је данас, четрнаест година послије референдума још увијек једина европска држава у којој власт никада није промијењена путем избора. А вишестраначки систем уведен је 1990. године. Ако се узме у обзир чињеница да се ДПС, једина странка из чијих су редова бирани предсједници и премијери, легитимише као партија насљедница Савеза комуниста, онда говоримо о континуитету дупло већем од 30 година. Тако се од референдумског лајт мотива “држава па демократија”, дошло до стања “партија па држава”. И тај феномен поткопао је социјално-политички поредак, деградирао систем вриједности  и формирао друштво у којем је партијска књижица често јача од искуствене вриједности, препоруке, дипломе, закона а неријетко и од самог Устава. Амбиција једне партије и њеног предсједника, да у тридесетог години своје владавине, оснива чак и своју цркву, директно кршећи ставом дефинисано секуларно уређење, логичан је наставак таквог система владавине у којем је “партија изнад свега”.

Идеолошка острашћеност на којој владајућа гарнитура формира свој национал-политички наратив као и продубљивање социјално-економске неравнотеже, увела је друштво у Црној Гори у процес дезинтеграције у неколико смјерова: дискриминација српског језика и културе, ревизионистички третман историје у оквиру којег се историја третира као “шведски сто” са којем се узимају само одређене ствари које се касније идеолошки преобликују и фалсификују, затим политички прогон опозиције, особито интензиван у последњих неколико година, фаворизација подобних медија и новинара, најава о отимању црквене имовине, подстицање партијских поданика у оквиру система запошљавања и професионалног напретка, снажан политички утицај у правосуђу, као и многе друге консеквенце, које су данас видљиве и са бројних међународних адреса.

Једна од главних карактеристика протеклих 14 година од референдума је такође и неравноправан регионални третман, који није донио само економско- социјално заспостављање Сјевера са тешким социјалним последицама, укључујућио и расељавање и одлив становништва, већ и његову све снажнију маргинализацију односно минимализовање и омаловажавање историјске улоге Берана, Пљеваља, Бијелог Поља, а посебно аутохтоних српских племена који тамо живе – не

само у историјском развоју Црне Горе већ и читавог региона. Умјесто економске, политичке и културолошке посвећености, градови на сјеверу све чешће добијају “полицијску пажњу”. То је само један од бројних израза неуравнотежености и неправичности које карактеришу владавину ДПС и однос ове партије према народу.

На данашњи дан се посебно манипулише синтагмом “обнова државности”. Колико је то апсурдно и прије свега нетачно, говори чињеница да званични Монтенегро, прогони тробојку из времена Краљевине Црне Горе, до те мјере да су надлежни органи префарбавали на стотине триколорних мурала ове зиме. У државним медијима Књажевине и Краљевине Црне Горе, најзаступљеније ријечи у афирмативном смислу су “српска” и “српски”, док је у данашњим медијима потпуно супротно. Такође, службени језик је био српски, данас је то новоименовани црногорски. Црна Гора прије 1918. године, на широком потезу од пар стотина година, прожета је и инспирисана косовским митом и завјетом, док су званичници данашњег Монтенегра признали нелегалну сецесију и окупацију јужне српске покрајине. Таквих је примјера много, а заједничка је једино аутократска владавина, која је сходно времену, ратовима и другим приликама била “разумљивија” за државу са почетка 20. него државу са почетка 21. вијека, у којој се хапсе и прогоне политички противници, свештеници и омладина.

Но, демократски, продуховљени одговор народа је све чешћи, видљивији и масовнији минулих година и мјесеци. И тај одговор, који представља саставни дио историјске, духовне вертикале, има улогу “кичме”, коју народ постепено али сигурно исправља, спречавајући на тај начин финални дио историјско-идеолошке сецесије Црне Горе од себе саме.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest

Wordpress Social Share Plugin powered by Ultimatelysocial