Пише: Марија Шћекић Живојиновић

Прошло је седам недеља откако је Кина објавила регулативу под називом „Двострука редукција“, о којој смо већ писали овде. У међувремену, дошло је до бројних дешавања, о којима ћемо писати у даљем тексту. Такође, у овом чланку поделићемо и мишљења (српских) предавача као и психолога о новонасталој ситуацији. 

КАКО ЈЕ СВЕ ПОЧЕЛО?

Све је почело 20. јула, са увођењем „политике трећег детета“, а потом и објављивањем „Двоструке редукције“ 24.ог јула. Како је наглашено у званичном документу, емоционални и морални развој деце је императив, стога је фокус стављен на обезбеђивање адекватног времена за одмор као и на побољшање квалитета образовања. Притисак с којим се основци и средњошколци у Кини суочавају због школских обавеза и ваншколске наставе је толико велик да је у септембру 2020. године објављено да је Кина прва у свету по броју самоубистава међу тинејџерима – процењује се да годишње око 100.000 тинејџера у Кини изврши самоубиство. У складу са политиком трећег детета, а имајући у виду број самоубистава међу млађима као и растући финансијски терет родитеља услед жеље да омогуће својој деци већу могућност да се упишу у неке од најбољих школа у изузетно компетитивној средини, разумљива је потреба за променама и новим законима. 

Међутим, иако то није опште познато, реформа образовања је најављена још у септембру 2017. године што објашњава брзину којом се промене спроводе од најаве истих у јулу 2021. године. У документу из 2017. се наводи да је потребно извршити стандардизацију приватних едукационих установа које нуде офлајн или онлајн часове. Примећени су проблеми у виду квалитета материјала који се користе у настави, који понекад садрже вулгарне речи или „штетне“ информације. Квалитет и стручност предавача су се, такође, довели у питање. Такође, између осталог, 2017. године предложено је да приватни часови не смеју трајати дуже од 40 минута и да се морају завршити пре 21:00, што је био један од првих корака ка регулисању времена које основношколци и средњошколци проводе у ваншколској настави. 

У документу који најављује реформу образовања, из 2017.године, кинеска влада је објавила да је оно што странка и народ треба да гаје – социјализам. Учење „правих моралних вредности“ спомиње се и 2017. и 2021. Стога није ни чудо што су се појавиле и теорије које наводе да је могуће да се иза „Двоструке редукције“ крије и жеља да се спречи “тровање” омладине западњачким идејама. Са друге стране, у школе се уводи нови предмет – политичка идеологија председника Си Ђинпинга.

НАЈВАЖНИЈЕ СТАВКЕ „ДВОСТРУКЕ РЕДУКЦИЈЕ“ КОЈЕ ДИРЕКТНО УТИЧУ НА ПРЕДАВАЧЕ

Пре свега, строго је забрањено запошљавање страног особља које живи ван граница Кине! Кинеско Одељење за информисање ће надзирати онлајн и офлајн (приватне) часове. Такође, локалне самоуправе престају да одобравају оснивање нових институција за (приватно) подучавање, а постојеће институције ће морати да се региструју као непрофитне организације. Све провинције требало би да обезбеде посебне телефонске линије како би се грађанима обезбедили канали за жалбе – ове телефонске линије су већ доступне.

Што се тиче самих часова, трајање приватних часова не сме бити дуже од 30 минута, и сви приватни часови морају да се заврше до 21 ч. Неће бити приватних часова током дана предвиђених за одмор: викенда, распуста, празника и фестивала. Пре него што је објављена „Двострука редукција“, у првој половини јула објављено је да би (државне) школе требало да обезбеде бесплатну додатну наставу и активности у трајању од 2 сата након школских часова. То значи да ће ученици остајати у школама дуже него што је уобичајено, односно да ће ваншколска настава највероватније почињати тек око 19ч. (Напомена: бројне школе су већ започеле експериментални програм! (Извори: 1 , 2 , 3)) Када се сумирају ове вести, онлајн предавачима за рад остаје 5 дана недељно по 2 сата дневно односно 10 сати недељно је расположиво за рад, сем у случају да у току недеље постоји неки празнични дан. 

КАДА ЈЕ ТАЧНО КРАЈ?

С обзиром на то да је кинески Министар просвете у једном интервјуу изјавио како, са изменама које су најављене, очекује се да ће се у року од годину дана смањити оптерећење ученика прекомерним домаћим задацима и приватним часовима, поставља се питање колико дуго ће моћи да се држе приватни часови. Из горепоменутог интервјуа може се закључити да план и временски рокови постоје.
Друго, све приватне едукационе установе су, под притиском, обуставиле продају нових часова и обнову пакета часова пре првог септембра (Извори: 1, 2, 3 ). Од тога тренутка, многобројне компаније су осуђене на наставак пословања без нових прилива средстава. Неке од компанија су одлучиле да смање губитке тиме што су затворили неке од канцеларија и отпустили известан број радника или предавача. Неке од компанија су већ објавиле да ће обуставити рад у току наредних 6 месеци.

Са друге стране, ту је закон из 2019. године по коме се лимитира број часова у пакету који компаније могу продати, и који гласи: “Ако се накнада наплаћује по одрађеним сатима наставе, сваки предмет не сме се наплаћивати (једнократно) за више од 60 часова наставе; ако се накнада наплаћује према циклусу обуке, једнократна накнада се не сме наплаћивати за временски период дужи од 3 месеца.” Неки извори показују да су бројне компаније продавале пакете са далеко више часова, због чега су родитељи сада забринути јер је питање да ли ће им новац бити рефундиран у случају обуставе наставе. Поставља се и још једно питање, а то је: да ли ће компаније испаштати због кршења закона, и какав ће то даљи утицај имати на предаваче? 

Такође, 31. августа објављен је план спровођења „Двоструке редукције“ у ком је објашњено да  ће све управе на нивоу провинција почев од септембра морати да достављају извештај о напретку два пута месечно. Уколико неки региони не буду могли да доставе извештаје, биће кажњени.

ПРОМЕНЕ ОБУХВАТАЈУ ПОДРУЧЈЕ ЦЕЛЕ КИНЕ, НЕ САМО 9 ГРАДОВА

У “Двострукој редукцији” је објашњено како је за пилот програм одабрано 9 градова (Пекинг, Шангај, Шенјанг, Гуанџоу, Ченгду, Џенгџоу, Џангџи, Веихаи и Нантунг), а да ће најмање једна префектура и град бити укључени у пилот програм у осталим провинцијама. Дакле, примена “Двоструке редукције” ће се спровести у свим провинцијама у Кини. 

Узмимо за пример Хангџоу: Хангџоу је један од градова који није засебно издвојен за пилот програм, али се регулативе свакако већ спроводе у овом граду. Осим што су у овом граду неке основне школе започеле експериментални програм (бесплатну додатну наставу и активности у трајању од 2 сата након школских часова, или време за спавање између часова), приватне едукационе установе су се такође нашле на удару. Тако је дошло до хапшења оснивача компанија Landi English и abc360. Иако је ова вест објављена у последњој недељи августа, предавачи који сарађују са Landi English су тек 9. септембра односно две недеље након хапшења сазнали да се компанија затвара од тог дана. Многи предавачи нису ни били упознати са вешћу да је оснивач компаније ухапшен. 

Ово није једина компанија која је затворена “преко ноћи”. Такође, за само месец дана, у току августа, власти у Пекингу су затвориле 141 компанију које су пословале илегално без лиценце. Осмог септембра, најављене су нове, строжије контроле.

Са друге стране, известан број компанија које нуде часове енглеског језика деци (дакле, компаније на које се односе нови закони) и чије је седиште у Кини, уверавају предаваче са којима сарађују како се нова правила на њих не односе, што даље покреће питања о намерама таквих компанија. 

ШТА ЈЕ СА ПРЕДАВАЧИМА ЕНГЛЕСКОГ КОЈИ РАДЕ НА ТЕРИТОРИЈИ КИНЕ?

“Двострука редукција” се односи и на офлајн и на онлајн часове. Наглашено је: строго је забрањено запошљавање страног особља које живи ван граница Кине! Ово значи да ће предавачи којима је енглески језик матерњи вероватно моћи да предају енглески легално, уколико прођу потребне провере и добију визу за рад. 

УТИЦАЈ НА СРПСКЕ ПРЕДАВАЧЕ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА ОНЛАЈН

Према проценама Удружења радника на интернету, нове мере у Кини могле би да утичу на 10.000 српских предавача, док према проценама Удружења фриленсера и предузетника Србије угрожено је између 15.000-25.000 предавача енглеског језика из Србије.

Поставили смо неким српским предавачима питање, да ли и како новонастале околности утичу на њих? 

Т.С. одговара: “У суштини, доста утиче на мене. Иако има школа које тренутно запошљавају а које нису у оквиру Кине, тешко ми је да се определим за неку од њих. Нека стабилност која се осећала – што у егзистенцијалном а што у психичком смислу, будући да уживам у оваквом раду са децом са којом сам остварила сјајан однос – та стабилност је нарушена. Неизвесност и страх су почели много раније, откако је кренула цела прича око пореза… до самог краја нисмо знали на чему смо и како даље, још увек нема вести о Радној групи, и због тога сам већ разматрала опцију да напустим ESL индустрију већ од првог месеца следеће године. Сада, због регулатива које сама Кина прописује, у горој сам ситуацији. Једина ствар на коју сам у мојој ситуацији могла да се ослоним, у којој сам се ушемила – а то је предавање онлајн – полако се руши. Сваке недеље „губим“ по једног ученика, доста њих ми сами саопштавају да им истичу пакети; тужни, а и ја са њима. Иако се припремамо на све то, просто није лако када почне да се заиста дешава и када се види полако крај. За мене је посао, који сам уживала да обављам, прешао у константну стрепњу.”

Д.В. је у сличној ситуацији. “Искрено… Не знам више шта да кажем нити шта да мислим. Од октобра 2020. мој живот се претворио у психичку тортуру, и доживљавам прави ролеркостер у емотивном смислу, свакодневно… Константно се догађају неке непредвиђене ситуације. Не памтим када сам се последњи пут осећала овако психички лоше. Тренутно се осећам као да ћу се у сваком тренутку сломити… Постала сам емотивно осетљива, често сам плакала и била анксиозна у последњих годину дана, чак сам и неколико пута конзумирала лекове за смирење… Пре више од годину дана ми то није падало на памет, али је овај стрес неподношљив, поготово кад сте једна млада девојка као ја, која покушава да се избори сама кроз живот, али је константне промене и нестабилност ремете у томе. Од почетка пандемије су ми чак два пута смањили плату. Такође, пад долара је драстично утицао на висину примања. Мени сваки динар значи јер живим сама, морам да плаћам факултет, кирију и рачуне, као и све остало што ми је неопходно за живот. Јако ми је тешко да балансирам свој живот, осећам као да сам под константним притиском и стресом. Никад не знам шта ће се десити сутра, колико ћу још дуго имати овај свој посао онлајн тичера. Од тога ми сад све тренутно зависи јер ми је то једини извор прихода. Бојим се да ћу морати да паузирам своје студије и можда их онда чак и никада не завршим. А само сам желела бољу будућност за моју будућу децу и мене, да не одем из ове земље и потражим бољи живот у некој другој земљи…”

ДА ЛИ ЈЕ РЕШЕЊЕ РАД НА ДРУГОМ ТРЖИШТУ?

Нове регулативе погађају све предаваче, не само предаваче са Балкана. У Кини је било највеће и најбоље плаћено тржиште. Када су се неке компаније које су нудиле часове енглеског деци у Кини затвориле, предавачи из разних земаља почели су да шаљу своје CV-је компанијама чије је седиште ван Кине. Неке од тих компанија су обуставиле запошљавање нових предавача, услед презасићења. 

Друга опција која преостаје је преусмеравање на давање одраслима уместо деци, али је то тржиште знатно мање у поређењу са величином тржишта када је у питању давање часова енглеског кинеској деци.

На крају, за оне који су у могућности, постоји и опција да напусте ESL индустрију и почну да се баве неким другачијим видом рада.

ШТА СЕ ДЕШАВА СА ПОРЕЗИМА У СРБИЈИ?

Радна група за израду предлога закона о флексибилним облицима рада (фриленс) је формирана, али непознато је када ће започети са радом. Непознато је да ли ће се нови закон донети на време, пре јануара 2022. године. За сада се зна само ко су учесници Радне групе: Удружење фриленсера и предузетника Србије, Удружење радника на интернету, и Дигитална Заједница.

Удружење фриленсера и предузетника се у јавном саопштењу за медије обратило свим доносиоцима одлука па и Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања са апелом да се скорашња дешавања у Кини узму у обзир при изради предлога Закона о флексибилним облицима рада и нагласило и тражило хитни почетак рада радне групе, док је Миран Погачар испред Удружења радника на интернету такође позвао на формирање радне групе и указао на хитну потребу да се обећање власти испоштује у договореном року.

МИШЉЕЊЕ ПСИХОЛОГА О СИТУАЦИЈИ

Питали смо психолога Александру Петковић из Ниша, као неког ко је сарађивао са фриленсерима у претходном периоду, да дâ одговор на пар питања.

– Ви сте упознати са ситуацијом у вези са за фриленс заједницом, конкретно са стресовима које су фриленсери доживљавали и доживљавају због ситуације са порезима а сада и са кинеским регулативама и неминовним отказима који ће део фриленс заједнице искусити. Да почнемо од пореза – фриленсери су претрпели бројне критике и чак и нешто што би се могло назвати прогоном у претходном периоду, па се намеће питање, како нарушавање нечијег угледа и називање некога „криминалцем“ утице на ментално здравље те особе?

• Сваки удар на наше биће и личност, итекако јесте врста стреса. Не мора напад да буде физички, да би се сматрао нападом. И психолошки напад на наш интегритет, стресан је и опасан на исти, ако не и деструктивнији начин, јер оставља дуготрајније и тешко видљиве и уклоњиве последице. У том смислу, ситуација у којој се фриленс заједница нашла у једном тренутку, где су сви стављени у погрдан и негативан контекст, и притом били под великим притиском комплетне јавности, била је доста неповољна по психолошку и емоционалну стабилност већине њених чланова. Најпростије речено, свака ситуација у којој морамо да бранимо своју част, достојанство, углед, јесте стресогена, без обзира да ли нас покреће на борбу, пасивизира нас, или нас нагони на повлачење. Из овога је јасно да је свакако по скоро све раднике на интернету ово био и још увек је доста стресан период

– Како се може упоредити стрес настао због финансијске неизвесности због висине пореза с једне стране и неминовности губитка извора зараде с друге? Где се губитак посла налази на скали стресних догађаја?

• Свака од ове две описане околности јесте неповољна понаособ. Њихова комбинација свакако је најтежа могућа опција. Покушаћу да објасним. С обзиром да живимо у капиталистичкој ери, финансије и материјална добра и све што уз то иде, свакако су једни од најчешћих извора стреса данашнњице. Порези као једна од неминовности која прати ове појаве, јесте нешто што људима од вајкада изазива језу. Ништа другачије није ни данас. Фриленсерима се питање пореза додатно компликује јер системски није регулисано, не постоји јасно дефинисана пореска регулатива нити законски оквири који их обавезују и штите, што додатно оптерећује целу већ поприлично компликовану ситуацију. Неизвесност због губитка посла је нешто што је посебно карактеристично за фриленсере и код њих је та тачка увек отворена. С обзиром да они сами себи обезбеђују клијенте, пројекте и кориснике својих услова, да им то нико уговором на неодређено не гарантује, губитак посла и прихода је нешто што већину њих чека иза угла. Доказ за то је актуелна ситуација са кинеским компанијама које ограничавају рад страним држављанима, а за које много фриленсера са Балкана ради, и који том приликом потенцијално остају без посла. Сходно томе, горе описаној проблематици око пореза, додати и неизвесност око посла, прихода, чак и краткорочно, и то даљњ чини ситуацију јако неповољном и неизвесном. То све јесу околности услед којих се лако исцрпљују механизми за прилагођавање, и може да дође до разних патолошких реакција на њих. Такозвани синдром “сагоревања” на послу, познатији као Burnout, само је један од њих. Што се тиче скале стреса, губитак посла није при врху листе, то место заузимају губитак детета, партнера, блиског члана породице, слободе итд, али, ако узмемо чињеницу о којој сам причала на почетку одговора на ово питање, посматрајући цео капиталистички контекст модерног европског начина живота, то губитку посла и материјалне сигурности свакако даје на значају. У Србији и на Балкану конкретно, с обзиром да је незапосленост и иначе велика, остати без месечних прихода права је ноћна мора, без обзира на теоријску позицију те појаве на скалама стреса.

– Да ли стрес може утицати на потрагу за новим пословима или потенцијалну преквалификацију, и како?

• Наравно да може. Овде бих поменула и одређене “конструктивне околности” које из целокупне ситуације могу проистећи, да не буде да се предајемо само оним другим. На одређене типове личности неповољне околности о којима сада причамо могу деловати стимулативно, покренути их на “борбу” у психолошком смислу, учење, усавршавање, стицање нових социјалних, психолошких, комуникационих, практичних вештина, којима се итекако могу добро позиционирати на тржишту рада. Значајно је и повезивање и комуникација са осталим припадницима фриленс заједнице, и предузетницима генерално, из ког, осим пријатељстава, може проистећи и размена искустава, учење од других и о другима, а и о себи, а ни емоционална и морална подршка нису никако занемарљив фактор, штавише, јако су важне и потребне. Неповољне околности су евидентне, провлаче се кроз цео интервју, па им у овом одговору не бих давала превише простора, јер је подједнако битно нагласити и људима скренути пажњу да, иако на први поглед не изгледа тако, позитивне ситнице се налазе иза сваког угла, само их треба научити видети и препознати.

– Постоји нешто што се не спомиње толико често сада, али – како пандемија утиче на ментално здравље?

• Слажем се да се не спомиње често, бар не онолико колико би требало. Генерално, ретко коме је ситуација са пандемијом погодовала. Иако има и таквих људи, већини је та ситуација и све што је она донела, доста тешко пала. Вирус и болести као такве, претња су по наше физичко здравље и самим тим по нашу егзистенцију и опстанак у животу. Нешто што је претња по наш живот, и не само наш, већ и животе нама ближњих, у старту је фактор који изазива у најмању руку страх. Одмах следе манифестације које из страха произилазе, а то су немоћ, негативне, црне мисли, пасивизација, препуштање ситуацији, апатија, депресивна расположења, или насупрот томе хиперактивност, бунт, револт, порицање, што су, као што и сами можемо видети, крајности. Крајности су „воде“ у којима обично „лоше пливамо“, рањиви смо, нестабилни и подложни и физичким и психолошким тешкоћама, па тако и предуг боравак у њима умногоме штети нашем менталном здрављу. Редуковање социјалних контаката је још један фактор који неминовно неповољно утиче, колико год волели самоћу и уживали у њој. Ми као социјална бића смо усмерени једи на друге, неопходни једни другима да бисмо опстали. Потреба за социјалном, физичком и емоционалном блискошћу јесте једна од основних човекових потреба, а мере заштите од вируса су директно онемогућиле да ту потребу задовољимо, што је свакако отежало већ тешку и неизвесну ситуацију. Генерално, већина мера јесу биле рестриктивне, ситуација јесте била и још увек је непредвидива и ван наше контроле, захтева од нас висок степен прилагодљивости и флексибилности, што људима који нису у стању да одговоре задатку, може да буде окидач за разне психичке сметње.

– Које реакције на дату ситуацију су нормалне, а када треба потражити помоћ?

• Ако занемаримо то што је јако тешко дискутовати на тему “нормалности” и тешко одредити шта је универзално нормално, а шта не, посебно у ситуацијама које нису уобичајене и предвидиве, као што је ова у којој се налази фриленс заједница, одговор треба тражити на континууму, кога ћу у наредним редовима покушати да приближим. Ради се о томе да све што у датим ситуацијама радимо, осећамо, доживљавамо нормално за сваког појединца, односно, одраз је њега и његових механизама и образаца деловања. Питање је шта је од тога конструктивно, односно, шта нас вуче да из ситуације изађемо као јачи, искуснији, зрелији, бољи, а шта оно што нас паралише или онеспособљава да ситуацију посложимо у своју корист. Даћу пример, страх јесте нормална реакција на неизвесност, непредвидивост, немогућност контроле над ситуацијом, јер је то емоција која нас штити, чини да мобилишемо снагу и менталну и физичку, фокусира нас на решавање проблема, итд. Али ако страх, који је иницијално нормална реакција, преузме контролу над нама, превазиђе нас, преплави, учини нас успаниченим, онемогући нас да трезвено размишљамо и делујемо, емоција која је имала функцију да нас штити, постепено се претвара се у нашег непријатеља, а не у савезника у борби са проблемима, те нас доводи у ситуацију да радимо против себе. Исто је и са осталим реакцијама и емоцијама. Пресудно је где са налазимо на континууму између ове две крајности, то одређује и нас и исходе наших реакција и то прави разлику. У том смислу, помоћ је пожељно потражити онда када осетимо да друга крајност узима примат над првом.

– Шта се дешава са случајевима оних људи који су већ имали неке постојеће проблеме са анксиозношћу, депресијом, итд?

• Одговор се да наслутити. Менталне потешкоће се у неповољним социјалним, финансијским, емоционалним ситуацијама по инерцији погоршавају, па и умножавају, јер постоји погодно тле за то. Посебно ако нису третиране и уколико се није радило на њиховом решавању. Због тога је доста битно бавити се својим менталним здрављем, пратити, анализирати себе, ослушкивати шта нам наше емоције, доживљаји поручују, иако нисмо у стању да протумачимо те поруке, потражимо подршку, за почетак своје породице, пријатеља и најближе околине, а ако је то из било ког разлога немогуће или недовољно, консултовати стручњака који ће нам у том процесу бити подршка. До тада, добра књига, шетња, хоби, време за себе, јесу прави избор, и вреди у ове активности потрудити се уложити време и енергију.

– Које су дугорочне последице овог нивоа стреса?

• Дугорочне последице зависе од сваког појединца понаособ, од његових механизама за превладавање стреса и балансирања између тога какав он јесте и какав он постаје у датим околностима. Поред тога, зависе од тога како се човек односи при својим тешкоћама, да ли се труди да прича о њима, налази излазе, да ли их решава или их “гура под тепих”. Зависе и од исхода, односно начина на који ће питање пореза бити решено. Што је решење повољније по појединца, то ће негативних последица бити мање и обрнуто. Оно што бих волела да нагласим је да сваку, па и ову околност, могуће је окренути у своју корист и извући из ње подстреке за напредак, колико год то немогуће из ове тачке изгледало. То је заправо неопходно, да бисмо напредовали и као јединке и као друштво. Морамо учити и вежбати да будемо конструктивни и себи и другима, а ова ситуација, као и сваки искорак из зоне комфора, идеална је прилика за то.

– Како се изборити са стресом и како помоћи члану породице који је под стресом?

• Не препоручујем борбу, јер борба против стреса је унапред изгубљена, имајући у виду да живимо у историјском тренутку када је све око нас стресогено и живети без стреса је скоро па незамисливо.  Оно што препоручујем је размишљање и деловање у правцу да будемо Ми ти који контролишу стрес, а не обрнуто, да будемо Ми ти који бирамо да нас ситуације не “сажваћу и испљуну”, да будемо Ми ти који активно учествујемо у свом животу и креирамо околности, у односу на то да смо само пасивни проматрачи околности. Генерално речено: активност, ментална, интелектуална, физичка, насупрот препуштању и повлачењу. Што се тиче помоћи ближњима, рећи ћу следеће: подршка, разумевање, отворена двосмерна комуникација, активно слушање па и ћутање у двоје, онда када је то потребно, блискост, поверење, саосећање, заједничке породичне активности, али ништа мање ни одржавање контакта с реалношћу и заједнички рад ка позитивном исходу. У овоме што сам набројала лако можемо препознати да је већину ових добробити потребно прво обезбедити и пружити себи, да бисмо били у могућности да то манифестујемо и на своје ближње. Јер другима можемо дати само оно што је део нас и нашег искуства.