Патријарх Павле је пленио својом скромношћу и мудрошћу, а једном приликом је открио шта мисли о прекомерном уживању у храни.
- Бог је нас тако створио, имамо храну, имамо стомак. У чему је смисао храњења? То је надокнађивање енергије која се радом утроши. Ја не морам да размишљам да ли сам доручковао или ручао, то се по инстинкту глади сазнаје. То значи да је енергија потрошена, треба да се надокнади.
Храна која одстоји неколико дана, изложена је бактеријама које су корисне за наш организам.
- Нагон глади је непријатан, али то је само знак да је енергија потрошена и да треба да се надокнади. У храни је у ствари прерађена сунчева енергија и она се не сме разбацивати. Док тако човек једе и храни се, све је нормално. Али кад почне да једе ради уживања, а не због надокнађивања енергије, онда прелази на други колосек. Значи, у свему се мора бити умерен.
Колико је водио рачуна о храни говори и следећа анегдота.
Tоком свечане вечере са државницима страних земаља, у време поста, за патријарха су били сервирани риба, хлеб и поврће. Кад је све завршио имао је салвету испред себе на којој је било око двадесетак мрвица. Он је тихо, не обраћајући пажњу на оно што се дешава око њега, сваку мрву покупио и појео.
Кад је завршио, упитали су га шта то ради, а он им је овако одговорио:
„Не знате ви децо моја шта значи глад и колико је деце широм света гладно, а ми бацамо хлеб поред стола и у контејнере. Некима оне представљају живот и наду, а ми их се тако лако одричемо. Сетите се сваки пут гладне деце широм Африке и света када видите мрвице поред стола“, одговорио је тада патријарх Павле.
Извор: Magazin.novosti