„Кад би закони могли говорити сами за себе, прво би се пожалили на правнике.“ (Џорџ Севил (George Savile, 1st Earl of Halifax), 1633-1695, енглески државник, политичар и писац)
Јуче, 21. јануара, кабинет „премијера“ Кривокапића издао је саопштење, у коме се, у битном, наводи:
„Устав Црне Горе…не оставља простор предсједнику Црне Горе да у једном мандату Скупштине, два пута предлаже мандатара за састав Владе, поготово у конкретној ситуацији када је већ једном дао мандат актуелном премијеру да састави кабинет…Члан 103 Устава Црне Горе јасно дефинише да предсједник Црне Горе само након парламентарних избора, и нити једном више, има право да у року од 30 дана од дана конституисања Скупштине Црне Горе може Скупштини предложити мандатара за састав Владе…Предсједник Црне Горе више нема могућности предлагања новог мандатара.
Уколико би предсједник Црне Горе предложио новог мандатара, недвосмислено би прекршио члан 103 Устава Црне Горе…
Постојећа Влада може се само реконструисати са постојећим премијером, док би свака промјена премијера могла бити једино могућа послије нових парламентарних избора.“
Зашто је овакво тумачење Устава Црне Горе (у даљем тексту: Устав) погрешно?
Најприје ћу цитирати, за ову расправу, неколико важних уставних одредби:
Члан 84 (Мандат Скупштине), ставови 2 и 4 – „Скупштини може престати мандат прије времена на које је изабрана распуштањем или скраћењем мандата. На предлог предсједника Црне Горе, Владе или најмање 25 посланика, Скупштина може скратити мандат.“
Члан 91 (Одлучивање) став 2 – „Већином гласова свих посланика Скупштина…одлучује о скраћењу мандата…“
Члан 92 (Распуштање Скупштине) ставови 1,2 и 4 – „Скупштина се распушта ако не изабере Владу у року од 90 дана од дана када предсједник Црне Горе први пут предложи мандатара. Ако Скупштина дуже вријеме не обавља надлежности утврђене Уставом, Влада може, пошто саслуша мишљење предсједника Скупштине и предсједника клубова посланика у Скупштини, распустити Скупштину…Предсједник Црне Горе расписује изборе првог наредног дана по распуштању Скупштине.“
Члан 95 (Надлежност (предсједника Црне Горе) став 1 тачка 5 – „Предсједник Црне Горе…предлаже Скупштини: мандатара за састав Владе, након обављеног разговора са представницима политичких партија заступљених у Скупштини…“
Члан 102 (Састав Владе) став 1 и 2 – „Владу чине предсједник, један или више потпредсједника и министри. Предсједник представља Владу и руководи њеним радом.“
Члан 103 (Избор) став 1 – „Предсједник Црне Горе предлаже мандатара у року од 30 дана од дана конституисања Скупштине.“
Члан 110 (Престанак мандата) – „Влади престаје мандат: престанком мандата Скупштине, подношењем оставке, кад изгуби повјерење и ако не предложи буџет до 31. марта буџетске године. Влада којој је престао мандат наставља рад до избора Владе у новом саставу. Влада којој је престао мандат не може распустити Скупштину.“
Језичким, логичким и системским тумачењем наведених одредби Устава, извлаче се следећи закључци:
-У конкретној ситуацији, Скупштини може престати мандат једино доношењем одлуке о скраћењу мандата (самораспуштањем). Скупштина се не може распустити, јер „обавља надлежности утврђене Уставом“.
– Предсједник Црне Горе, у року од 30 дана од дана конституисања Скупштине први пут предлаже мандатара. Недвосмислено произилази да, у току истог скупштинског мандата, предсједник може више пута предлагати новог мандатара, ако су претходно испуњени уставни услови. Уставотворац није поставио рокове за предлагање новог мандатара и избор нове Владе.
– Влади престаје мандат престанком мандата Скупштине, али Скупштини не престаје мандат престанком мандата Владе. Значи, у току мандата Скупштине може се промијенити више Влада, односно више мандатара (премијера). У противном, хипотетички, незадовољни премијер би, по нахођењу, могао узроковати распуштање Скупштине, нове парламентарне изборе, додатне знатне буџетске расходе и, врло вјероватну, политичку нестабилност у Црној Гори.
-Влада којој је престао мандат наставља рад „до избора Владе у новом саставу“. Нову Владу, по правилу и по политичкој логици, чини нови премијер и промијењени састав Владе.
– У таку трајања мандата Скупштине, парламентарне странке (коалиције) су овлашћене да договорно мијењају премијера, односно Владу, већином гласова свих посланика. То може бити легитимна Влада (која „проистиче из слободно изражене воље грађана“ (члан 2 став 3 Устава), нелегитимна (опозициона – ДПС) Влада изабрана непоштовањем односно прекрајањем резултата парламентарних избора са негативним политичким, односно општедруштвеним последицама или прелазна – техничка Влада која би имала задатак да припреми пријевремене (ванредне) парламентарне изборе, у најкраћем могућем року.
Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
22. јануар 2022.године