Делегација НВО Сердар присуствовала је помену поводом 23 године од бомбардовања Мурина.
Не сјећа се само онај ко се тада није родио. Заглушујући звук сирена запарао је ваздух, из Авијана у Италији, кренуо је лет “Милосрдног анђела” од којег се убрзо немилосрдно затресла читава земља. Вандалски чин, још један у низу из безумног и рушилачког погрома који по трећи пут хорде свјетског зла спроводе против православног и вјерујућег народа.
Безбројна јата смртоносних НАТО птичурина закривала су небо изнад Мурине тог 30.априла.1999. године сијући смрт и разарања. Истовремено се са тутњавом мотора и грмљавином експлозија водила најподлија медијска пропаганда из медијских пећина да су Срби криви не само за сва зла несрећне Југославије него малтене и за сва зла ового свијета. Помахнитале НАТО звијери под диригентском палицом најозлоглашенијих свјетских убица Била Клинтона, Тонија Блера, Веслија Кларка и њиховог слуге Хавијера Солане обрушиле су се на малену варошицу Мурину.
Напад НАТО-а који су Влада Савезне Републике Југославије али и правни стручњаци назвали правим именом илегална агресија без одобрења СБ УН, обрушила се на Мурину, мете НАТО авиона 1999. године нису били војни циљеви, као што желе домаћи изадјници да представе тог црног 30. априла страдали су цивили који ни на који начин нијесу учествовали у ратним дејствима, међу њима двије дјевојчице и један дјечак.
Мурино је симбол Хитлеровског убијања ученика основне школе Мирослава Кнежевића, Оливере Јоксимовић и Јулије Брудар. Осим њих у том звјерском чину живот су игубили радник школе Вукић Вулетић, пензионер Манојло Коматина и домаћица Милка Кочановић било је много повријеђених мјештана, иза лета “Милосрдног анђела” тог 30. априла остале су рушевине, патња и жртве.
Бомбардовање Мурине сматра се једним од најтежих злочина током НАТО агресије на СР Југославију. Иако је тада формално дио државе у рату и поред одлуке савезне владе да прекине дипломатске односе са државама које су напале СРЈ и поред тога што је на Врховном савјету одбране СРЈ гласао за одбрану земље, тадашњи предсједник Црне Горе Мило Ђукановић брзо је стао на страну агресора па се састајао са Жаком Шираком, Герхардом Шредером, Тонијем Блером .
Државни званичници и након двије деценије не смију да јавно кажу да је НАТО бомбардовао Црну Гору и да муринска дјеца нису страдала од елементарне непогоде, него од НАТО-пројектила и да ствари назову правим именом.
Елементарни ред би био да црногорска влада 30. април прогласи даном жалости, јер је у НАТО бомбардовању Мурина страдало шест становника, међу њима и троје малишана који су тек били закорачили у живот.
Злочин над Мурином представља једну од најмрачнијих страница европске историје. Данас, 23 године касније, знамо колико су страшан злочин починили над нама. Ако желимо да исписујемо светлију будућност, не смијемо да заборавимо прошлост и све жртве. Морамо да признамо патње преживелих и породица жртава. Њихову борбу за правду Црна Гора мора да постави као свој циљ а не да иде под кишобран окупатору.
Радко Гарчевић, НВО Сердар