„Понављање увијек истог, идеолошког обрачуна са неистомишљеницима траје и дан данас а свјеж примјер за то је и став портпарола Социјалдемкрата Николе Зиројевића који највећег Српског живог пјесника Матију Бећковића проглашава државним непријатељем “Камо среће да Матија Бећковић никад више не уђе у Црну Гору”, казао је он гостујући на ТВ Прва, одговарајући на питање да ли му нешто значи име Матије Бећковића.“
Пише: Радко Гарчевић, Оснивач НВО Сердар
Сваким даном је све очигледније да се наставља са геноцидном политиком према свему што је српско. Поред отворене политике затирања историјског, културног и духовног идентитета Црне Горе која траје у континуитету од осамостављења Црне Горе.
Активном дугогодишњом пропагандом, бивши а и неки дјелови садашњег режима, имају за циљ угњетавање Срба у Црној Гори и убијање српства међу становништвом.
То је превасходно рађено штампањем уџбеника на латиници, увођењем црногорске граматике, спорним пописима становништва, немогућности запошљења на одређена радна мјеста због српског изјашњавања појединца. Преко ноћи из уџбеника су нестали Свети Сава, Теодосије, Јефимија, Стефан Лазаревић, Константин Филозоф, Јован Јовановић Змај, краљ Никола Први Петровић, Јаков Игњатовић, Милован Глишић, Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Лјубомир Ненадовић, Богдан Поповић, Јован Скерлић, Милутин Бојић, Душан Васиљев, Оскар Давичо, Александар Вучо, Антоније Исаковић, Александар Тишма, Матија Бећковић, Лјубомир Симовић, Милорад Павић, Бранко Радичевић, Мира Алечковић.
Најпознатији примјери србофобне политике бившег режима су отцепљење Црне Горе, контраверзна одлука о признавању тзв. Републике Косово, и најскорији покушај успостављања Црногорске православне цркве уз помоћ спорног Закона о слободи вјероисповести. Главни идеолог антисрпске пропаганде у Црној Гори између два свјетска рата био је Савић Марковић Штедимлија, који је заступао великохрватску теорију о Црној Гори, Боки Которској и источној Херцеговини као саставним деловима замишљене „Црвене Хрватске“. У периоду комунизма књиге које десрбизирају Црногорце су објавили Саво Брковић и Шпиро Кулишић.
Понављање увијек истог, идеолошког обрачуна са неистомишљеницима траје и дан данас а свјеж примјер за то је и став портпарола Социјалдемкрата Николе Зиројевића који највећег Српског живог пјесника Матију Бећковића проглашава државним непријатељем “Камо среће да Матија Бећковић никад више не уђе у Црну Гору”, казао је он гостујући на ТВ Прва, одговарајући на питање да ли му нешто значи име Матије Бећковића.
Извргнути руглу српског академика који је после Његоша на најбољи могући начин опјевао Црну Гору, због његовог поријекла, због његовог јавно изговореног мишљења, због његове блискости са блаженопочившим митрополитом Амфилохијем , равна је цинизму и десафекцији али као што и сам Бећковић каже “најстрашнија болест данашњице је недостатак стида” а то је у случају младог портпарола и те како изражено .
