Према процјенама које су незванично саопштене из МУП-а, око 20.000 лица која сада имају право гласа не живи у Црној Гори, то јест, пребивалиште им је на папиру. Међутим, то је груба процјена, јер је сада веома тешко прецизније говорити о томе. Примјера ради, СДП је на изборима 2016. године са 20.000 гасова добио четири мандата, што јасно показује колико је ово важно питање
Парламентарна већина сматра да је добро што је Влада препознала потребу да се предузму конкретне акције на постизању пуне поузданости и ажурности база података о свим грађанима који се односе на пребивалишта и боравишта. С друге стране, у опозицији сматрају да ће нови закон о пребивалишту бити шанса за реваншизам и напад на политичке неистомишљенике.
По предлогу МУП-а, црногорски држављанин који се исељава из Црне Горе да би се настанио у другој држави са намјером да у њој стално живи биће у обавези да одјави пребивалиште у нашој земљи. Из МУП-а подсјећају да је мјесто пребивалишта по Уставу постављено као један од услова за добијање права гласа.
– Као један од кључних проблема, који је и извор неповјерења у сам бирачки процес, констатована је чињеница да бирачко право користе црногорски држављани који у суштини имају фиктивно пребивалиште – пријављено и никад одјављено пребивалиште у Црној Гори, а де факто живе, привређују, односно настањени су у иностранству са намјером да управо тамо и живе – пише у владином документу.
Према процјенама које су незванично саопштене из МУП-а, око 20.000 лица која сада имају право гласа не живи у Црној Гори, то јест, пребивалиште им је на папиру. Међутим, то је груба процјена, јер је сада веома тешко прецизније говорити о томе. Примјера ради, СДП је на изборима 2016. године са 20.000 гасова добио четири мандата, што јасно показује колико је ово важно питање.
Посланик Демократске Црне Горе Данило Шарановић рекао је да се из Информације о планираним измјенама Закона о регистрима пребивалишта и боравишта коју је усвојила Влада јасно види њена оријентација да се приступи темељној анализи, а након тога и измјени законодавног оквира који уређује ова питања.
– Охрабрује чињеница што и сама Влада препознаје потребу да се предузму конкретне акције на терену постизања пуне поузданости и ажурности база података о свим грађанима, а који се односе на пребивалишта и боравишта. Логично је да једна озбиљна и одговорна држава мора учинити све из своје надлежности како би имала потпуне и валидне информације о својим грађанима. Подсјећам на информацију коју сам као посланик прије двије године добио од тадашњег министра унутрашњих послова – министарство тада није имало информације о броју грађана који су уписани у регистар пребивалишта Црне Горе иако годинама, па и деценијама живе у некој другој земљи. То је посљедица како неодговорности претходне извршне власти, тако и неадекватног законског оквира, који није обавезивао грађане да одјаве пребивалиште у Црној Гори уколико су се из ње одселили – рекао је Шарановић за „Дан“.
Он је додао да је бирачки списак дериват бројних база података о грађанима, па и регистра пребивалишта, па сам податак да регистар пребивалишта није поуздан доводи у питање валидност, тачност и поузданост бирачког списка.
– Ова околност је само један у низу разлога због којих је у претходном периоду постојао висок степен неповјерења у изборни процес. Суочавајући се са сличним проблемима, подсјетићу на рјешење сусједне Хрватске, чланице ЕУ, која је суспендовала бирачки списак у цјелости. Сви држављани који су жељели остварити бирачко право претходно су морали лично пријавити пребивалиште и уписати се у бирачки списак. Такође, Сјеверна Македонија је теренском провјером утврдила да око 40 хиљада држављана незаконито остварује бирачко право јер не живе на пријављеној адреси, а држава није могла добити поуздане податке о њима. У апсурдима на ову тему свакако је предњачила Црна Гора, у којој је не тако давно скоро половина грађана живјела на адреси без броја, односно, такозваној б.б. адреси – казао је Шарановић.
Он подржава иницијативу да се отвори дијалог на ову тему и створе услови за постизање пуне транспарентности на овом пољу, сагласно Уставу Црне Горе.
– Свако рјешење које ће бити базирано на принципу правичности, у складу је са Уставом, а штити интересе грађана и државе Црне Горе имаће нашу пуну подршку – истакао је Шарановић.
Очекује се да би овај закон на дневном реду парламента могао да се нађе до краја априла, а онда би почеле процедуре његове примјене.
У ДПС-у нијесу задовољни предложеним рјешењем. Посланик те партије Предраг Секулић казао је за „Дан“ да су та рјешења врло спорна са апекта остваривања бирачког права. Он је подсјетио да је ова тема више пута отварана током рада на изборним законима у парламенту и да се увијек долазило до закључка да теренска провјера није адекватна јер је мора пратити управни поступак.
– Нешто слично је покушано у Хрватској, а онда је врло брзо прекинуто. То би требало имати у виду. Имајући у виду актуелну политичку ситуацију и компликоване политичке односе у Црној Гори, врло је вјероватно да би такве провјере биле коришћене за политички реваншизам и освете. Сматрам да је важно да се ова питања рјешавају уз консензус свих политичких актера – навео је Секулић.
Раније је шеф посланичког клуба Бошњачке странке Ервин Ибрахимовић оцијенио да је идеја да се сви грађани Црне Горе који су на привременом раду у иностранству морају одрећи пребивалишта један вид освете према Бошњацима, Албанцима, Хрватима и свим осталим грађанима који су скоро стопроцентно подржали независну Црну Гору.
/ДАН/