Према процјенама Удружења подстанара, у Црној Гори има око 100.000 подстанара, па држава због неопорезивања закупа станова годишње губи и до 30 милиона евра. Указују да би било добро да држава уведе ред на тржишту и опорезује изнајмљивање станова. Новац од опорезивања закупа станова би се, сматрају, могао искористити за стамбени фонд, односно за градњу станова и обезбјеђивање крова над главом за велики број становника, пише Дан.
Сања Букилић каже да је живот подстанара у Црној Гори веома тежак.
“Цијене закупа су често превисоке, и већина грађана која ради за плату од 300 евра, а плаћају стан 200 евра заиста јако тешко могу издржати. Држава баш и нема неку улогу и вољу да помогне, лично не знам да постоји било какав сервис у служби државе који помаже подстанарима”, сматра Букилићева која је подстанарка.
Оцјењује да није у реду да се државним функционерима са високим платама продају станови са мјесечном ратом од око 70 евра.
“Јако је битно створити фонд за помоћ јер је и те како дискриминаторски да неко ко прима плату преко 1.000 евра, има услове да купи стан по нереалним повољностима и плаћа рату за тај стан 60-70 евра, а људи који живе на рубу егзистенције и преживљавају са 300 евра уз то су и подстанари, себи то не могу приуштити”, каже Букилићева.
Оснивач Удружења подстанара Драган Живковић каже за Дан да се према попису из 2011. године преко 18.500 домаћинстава званично водило као подстанари, али након тога треба имати у виду велике миграције и формирање нових породица које такође немају кров над главом.
“Ако данас у Црној Гори имате толики број подстанара, отприлике шестину грађана, сувишно је да било шта кажемо. Наравно, подстанара има свуда у свијету, али са различитим социјалним програмима европских држава. Конкретно, у Берлину имате огроман број подстанара, што расељених, што домицилног становништва. Ипак, градске власти Берлина откупиле су преко 10.000 стамбених јединица и на тај начин су за релативно мале закупе регулисали огроман број стамбено незбринутих лица, а уз то и утицале на корекцију цијена на тржишту некретнина. То су позитивни примјери када држава искрено ради на озбиљном проблему. Нажалост, у нашој Црној Гори то досад није био случај. Грађани су препуштени сами себи, да се сналазе сами како умију и знају. Нажалост, и те могућности су више исцрпљене кроз вишегодишњу небригу и неосвртање државе на овај огроман проблем”, изјавио је Живковић.
Он истиче да смо дошли у ситуацију када „подстанари клизе ка бескућништву без имало претјеривања”, а то показује комуникација коју имају са угроженим породицама широм Црне Горе.
“На жалост, на тржишту некретнина још од 90-их година све је препуштено „тржишту.” Заправо, срамно је препуштено да се грађани сами сналазе како знају и умију. Некада је становање било у надлежности државе преко обавезних стамбених фондова. Након 90-их имамо усвајање погубне неолибералне политике. Данас имамо анархију на тржишту некретнина. Нереалне цијене станова на тржишту, њихово нереално рентирање и што је најгоре за сваку државу на свијету не поштује се закон који је донесен. То је закон о „нелегалном пословању” који је требао да уведе опорезивање сваке издате стамбене јединице чиме би држава на годишњем нивоу приходовала преко 30.000.000 евра, те самим тим и била у прилици да крене у рјешавање стамбених питања социјално најугроженије групе грађана”, истиче Живковић.
Он додаје да је свако издавање стамбене јединице коју грађанин посједује облик привредне дјелатности и она као таква мора бити опорезована и управо се од тих средстава могу рјешавати горући проблеми подстанара.
“Што прије као друштво схватимо да све мора бити законски обухваћено и наплаћено, то ће ова држава више и брже напредовати. Лична вјеровања и убјеђења морамо усклађивати са потребама заједничке нам државе и њеног даљег просперитета. Цијене рентирања станова у Подгорици, али и другим општинама су више него нереалне. Никаква математика ту није потребна. Закуп стана, плус текуће обавезе (струја, вода, комуналије, интернет…) углавном су изнад 400 евра. А погледајмо колике су наше плате, колико нас је без посла, колико нас има приступа неким алтернативним изворима прихода”, упозорава Живковић.
Из Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма Дан није добио одговоре на питања о положају подстанара и могућој помоћи за оне који нијесу из пројекта 1.000 плус у којем су рате за станове јако високе, а услови за улазак у програм јако компликовани.