Бивши министар здравља Кенан Храповић недавно је тражио надокнаду штете избог неискоришћеног одмора
Бивши министар здравља Кенан Храповић недавно је тражио надокнаду штете због неискоришћеног одмора.
То стоји у захтјеву Министарству здравља, у који су “Вијести” имале увид.
Храповић није прецизирано на коју се годину односи захтјев, а јуче није одговарао на позиве и СМС поруке редакције Вијести.
У исто вријеме, тврде из Специјалног државног тужилаштва, тужиоци и даље истражују животни стил породице Храповић.
Бивши министар користи право на једногодишњу функционерску накнаду, јер је у децембру остао без функције, након што његова партија послије септембарских избора није била дио власти.
”Обраћам вам се са захтјевом за надокнаду штете исплатом Законом дефинисаног новчаног износа, усљед неискоришћеног одмора, на који сам имао праву у складу са Законом”, стоји у захтјеву бившег министра који је недавно достављен Министарству здравља.
”Вијести” су у септембру објавиле да је Храповић у врху списка по износу накнаде коју добија – 1.716,30 еура, односно 2.561,65 бруто.
Плата актуелне министарке Јелене Боровинић Бојовић, према званичним подацима, износи 1.567,20 еура нето.
Храповић је један од петоро из некадашњег министарства здравља који користе накнаде, а то су углавном бивши шефови директората.
Према подацима, које су “Вијестима” крајем септембра доставили из већине владиних ресора и Скупштине, једногодишње накнаде у висини посљедње зараде има најмање 131 функционер, а њихови нето износи су од 900 до 2.800 хиљада еура – зависно од радног стажа и бивше позиције. Свима су такође плаћени порези и доприноси.
Из СДТ-а су “Вијестима” недавно одговорили да, у предмету који су формирали, а тиче се животног стила породице Храповић, “поступак извиђаја је у току”.
”Више информација и података није могуће саопштити ради заштите интереса поступка. Свим корисницима који преносе или преузимају објављену информацију о предметима у којима су лица пријављена, осумњичена, окривљена или оптужена за кривична дјела, Специјално државно тужилаштво указује на претпоставку невиности предвиђену Уставом Црне Горе и Закоником о кривичном поступку, која подразумијева да се свако сматра невиним док се његова кривица не утврди правоснажном одлуком суда”, закључују из СДТ.