“Тренутни подаци указују да корона није није нови грип, прије свега због знатно већег леталитета али већих стопа оболијевања и хоспитализација у односу на грип. Да ли је ковид-19 нова сезонска ендемска респираторна инфекција тек остаје да се види али много података иде у прилог томе да је овај вирус дошао и ријешио да остане са нама”, рекао је др Бегић
Иако вакцина против корона вируса још није одобрена, а у фази испитивања је више од десет вакцина у најпознатијим свјетским лабораторијама, Црна Гора је слиједећи препоруке Свјетске здравствене организације уплатила аванс од 646.000 евра.
На тај начин је обезбијеђен одређен број доза за најугроженије грађане и припаднике виталних служби.
У разговору за Побједу, епидемиолог др Сенад Бегић је казао да вакцине које ће у првој рунди дистрибуције бити доступне неће моћи да обезбиједе колективни имунитет, већ ће само заштитити припаднике виталних служби у друштву и најосјетљвије категорије друштва.
“Стога ће акценат и даље бити на стриктном придржавању препоручених мјера садржаних у слогану: „дистанца, руке, маска“. Не смије се заборавити, све док вакцине и/или учинковити љекови не постану свима доступни, не смије се престати са спровођењем правовремених и ефикасних нефармацеутских интервенција како би се смањило оптерећење ове инфекције на цјелокупно друштво, заштитили најугроженији дијелови популације те на најмањи могући нивоу смањили сви друштвени трошкове који настају као посљедица епидемије”, истакао је Бегић.
Он је казао да је програм вакцинације против ковид-19 много више од самога плана дистрибуције.
“То је мултисекторски стратешки документ на националном ниову који за циљ има не само идентификовање циљних и приоритетних група већ и идентификовање свих активности које је неопходно спровести и свих предуслова које је неопходно испунити како би се учинковито спровела вакцинација те да би вакцина била доступна најугроженијим групама становништва”, објаснио је он.
Бегић: Посебна пажња при вакцинацији биће посвећена циљним групама
Бегић је истакао да се у првом реду ради о механизму за прац́ење националне спремности за расподјелу вакцина и вакцинацију против ковида-19. Тај програм садржи мјере и препоруке „како би се обезбиједила адекватна и на доказима заснована подршка доношењу одлука и прац́ењу спремности цјелокупног система за ову, у овом тренутнку, рекао бих најбитнију јавно здравствену интервенцију“.
Он је казао да је тај механизам дио укупног регионалног оквира за прац́ење и процјену сперемности здравствених система за вакцинацију против ковид-19.
“На националном нивоу има за циљ да идентификује подручја нашег система у којима је неопходно побољшање те да усмјерава корективне мјере на различитим нивоима како би се осигурала учинковита и координирана активност свих елемената система као и активно заступање те ангажовање свих заинтересованих страна”, рекао је Бегић.
Цијели процес покренут је на вријеме и уз несебичну подршку регионалне и националне канцеларије СЗО, истакао је он.
Ко ће примити вакцину
На питање Побједе како ће се организовати имунизација и ко ће први примити вакцину, др Бегић је казао да доношење таквих одлука није ни мало лак нити једноставан процес из неколико разлога.
“Понајприје због глобално ограничених количина вакцина које ће бити доступне у првим испорукама а затим и због низа податка који се морају узети у обзир приликом доношења одлука ове врсте од којих се неки односе како на саме вакцине кандидате тако и на многе елементе болести које модерној науци нажалост ни послије годину дана нијесу у потпуности јасне”, објаснио је он.
Према Закону о заштити становништва од заразних болести одлука је на Националном савјетодавном тијелу за имунизације.
То тијело ће, према Бегићевим ријечима процијенити све могуће аспекте са посебним фокусом на основне циљеве будуће вакцинације а то су смањење смртности, побољшање здравља становништва, смањење озбиљних компликација и исхода инфекције те обезбјеђивање заштите здравственог као и система социјалне заштите који су на највећем удару ове епидемије.
“Посебна пажња биће посвећена, и врло је вјероватно да ће се почетне препоруке о циљним групама мијењати како буду пристизали научни докази и подаци који се тичу ефективности, односно њене дјелотворности у различитим старосним и ризичним групама, аспеката безбједности и примјене код различитих старосних и ризичних група, ефекта вакцинације на трансмисију и динамику кретања вируса у заједници те епидемиолошких, микробиолошких и клиничких карактеристика ковида-19 “, рекао је он.
Обавезна вакцина?
“Без икакве сумње вакцинација је медицинска интервенција која је имала немјерљив и убједљиво најзначајнији утицај на развој цивилизације и цијелокупног људског рода од свих изума и медицинских процедура и то никада не смијемо заборавити”, нагласио је др Бегић.
Подсјетио је да није било вакцина данас би били суочени са много опаснијим и тежим заразним болестима него што је ковид-19.
“Рецимо велике богиње (вариола тј. вариола вера), од којих је умирала свака трећа заражена особа, са лица Земље смо избрисали управо и искључиво захваљујући вакцинацији. Тако да уопште немам дилему да ли се вакцинисати против ковида-а или не, већ се ово питање код мене углавном своди на дилему „да или да“ – односно када и кога је најбоље вакцинисати”, истакао је он.
Ипак, појаснио је да није свака вакцина индикована за сваку особу већ се ради о медицинским препаратима чија примјена је најучинковитија када се спроводи на основу научних доказа те у зависности од саме болести, узраста, хроничних стања које додатно угрожавају пацијента, професије, начина понашања и живота особе која се вакцинише…
“Међутим, одговор на питање везано за обавезност вакцинације против ковид-19 је много више од искључиво медицинског питања. То је дјелом питање и из друштвено-политичке, те филозофске сфере јер многи обавезност поистовјећују са принудношћу те неопходношћу евалуације да ли и у којој мјери организована форма удруженог суживота људи отјелотворена у држави, има право да своје грађане обавезује? Питање је у доброј мјери и економско – има ли смисла трошити средства на интервенцију чије ефекте и резултате можемо постићи знатно јефтиније и знатно брже неким другим методама које су циљане и специфичније? “, казао је др Бегић.
Он је нагласио да примјера и одговора за и против има за сваку ову ставку али да тренутно треба бити реалан и узети у обзир озбиљност ситуације у којој се налазимо, ограничене ресурсе, изузетно ограничену доступност вакцине у наредном временском периоду, „те могући даљи погубни утицаја ове епидемије како по здравље тако и по економију и опасности зачараног круга у који врло лако можемо упасти даљим гајењем сумњи у науку чиме би могли остати и без здравља и без економије“.
“Јако битно а можда и кључно питање овдје је – шта вакцинацијом желимо да постигнемо? Ако је циљ да сви стекнемо имунитет, те да вакцину прими комплетна популација – он не може бити испуњен без обавезности при чему се не смије заборавити економска цијена овог приступа. Али ако нам је циљ да заштитимо најугроженије, да омогућимо нормално функционисање здравства и социјалних сервиса, да сачувамо најпогођеније економске гране, да смањимо умирање, унаприједимо здравље становништва и смањимо стопе оболијевања – све ово можемо постићи циљаним програмом имунизација и у комбинацији са другим нефармаколошким мјерама”, рекао је др Бегић
Он је казао да би у том случају програм имунизација био усмјерен на оне дјелове популације који су или најугроженији од тешких исхода или смрти као и на оне који су у највећој опасности да буду изложени вирусу на своме радном мјесту.
“У сваком случају без едукације и схватања значаја вакцина од стране самих грађана ниједан од ових приступа неће имати успјеха”, истако је овај епидемиолог.
Недавно истраживање Уницефа је показало да преко 40 процената људи не би примило вакцину против корона вируса. На питање да ли би тај висок проценат невакцинисаних смањио њену дјелотворност те која је њена сврха, уколико би скоро половина популације била невакцинисана, Бегић је одговорио да би и у том случају она штитила и вакцинисане и невакцинисане.
“Ако је обухват вакцинацијама у популацији нижи – тада нема смањења заштитног ефекта који вакцина пружа појединцу и у томе се разликује индивидуални и популациони значај вакцина, односно вакцине ако се примјењују у одговарајућем постотку популације пружају дјелимичну заштиту чак и онима који нијесу вакцинисани а посебно битно – онима који нијесу били кандидати да буду вакцинисани (алергије или нека здравствена стања нпр.) “, појаснио је он.
Корона није нови грип
“Тренутни подаци указују да корона није није нови грип, прије свега због знатно већег леталитета али већих стопа оболијевања и хоспитализација у односу на грип. Да ли је ковид-19 нова сезонска ендемска респираторна инфекција тек остаје да се види али много података иде у прилог томе да је овај вирус дошао и рјешио да остане са нама”, рекао је др Бегић.
Произвођач Пфизер је креирао вакцину и изгледа да је први кандидат за њену производњу. Према информацијама из те фармацеутске компаније, примаће се двије дозе на 28 дана и да се она мора чувати на -70 степени. Др Бегић каже да ће та активност представљати огроман и до сада невиђен глобални изазов која год вакцина буде испунила услове за масовну примјену.
“Неке вакцине кандидати због специфичне технологије производње захтјевају „ултра хладне“ услове чувања али само на тзв. централним нивоима система, односно у великим складиштима али не и у здравственим установама у којима се аплицирају. Први подаци о стабилности указују да су те вакцине кандидати стабилни око 5 дана на уобичајним температурама на којима се чувају вакцине тј. у распону између +2 и +8 степени целзијуса што значи да би адекватним логистичким ланцем њихова дистрибуција са централног нивоа могла да се спроводи и без потребе за куповином специјалне опреме за чување у домовима здравља”, појаснио је он.
Бегић наглашава да за разлику од љекова који имају учинак само на ону особу која их узима, прави ефекат неке вакцине заиста зависи од укупног броја вакцинисаних особа у некој популацији те самим тим што је број вакцинисаних појединаца већи – већи је и ефекат који вакцина има у заштити здравља сваког појединца.
“Двије ствари се овдје не смију заборавити: ефекти других нефармаколошких мјера – дистанца, хигијена руку и маске који доприносе колективној заштити као ни резултати поменутог истраживања који указују да постоји статистички значајно боље прихватање вакцинације међу особама са хроничним стањима и болестима него у општој популацији што аутоматски значи да ће они који су нам у неку руку и најбитнији јер су најугроженији и имати бољу заштиту и бољи степен обухвата вакцинацијом “, рекао је др Бегић.
Велики број оних који се изјашњавају против вакцина и пораст антиваксерског мишљења у свијету је резултат вишегодишњег развијања неповјерења у систем. Током епидемије вариола вере, вакцина је била обавезна, и тада није било оних који су јој се противили. Што се промијенило?
“Врло једноставно – вакцине су постале жртва сопственог успјеха. Са високим степеном вакцинације поједине заразне болести су постепено престале да се појављују и ми смо као род просто заборавили на све патње, бол и смрти за које су ове болести биле заслужне. Самим тим заборавили смо и зашто их нема те да су за то углавном заслужне вакцине”, рекао је др Бегић.
Он сматра да је интернет који је заслужан за многе пробоје у сферама науке, образовања, културе… такође је допринио да се могу чути и врло лако промовисати мишљења лаика који са медицином никада нијесу имали додирних тачака, „који неријетко из само њима знаних разлога активно промовишу ставове јако опасне по здравље, посебно дјеце“.
” Тако да је кључно питање како смо доспјели до тренутка у којем мишљење било ког појединца носи исту тежину и значај као ставови науке и струке? Како су гласови наједукованијих међу нама, гласови оних професионалаца који су своје каријере и животе посветили трагању за научном истином постали ништа више него „само још једно мишљење“?, запитао се он.
Вакцина која је у фази производње и испитивања је већ наручена и планирана је њена примјена на глобалном нивоу. На питање Побједе да ли се она може сматрати безбједном, Бегић каже да ни један лијек нити фармаколошки препарат се а приори не сматра безбједним и велика је заблуда да је то тако.
“Шта више, безбједност свих љекова и вакцина, се прати и након одобравања употребе и пласирања на тржиште те се са праћењем и процјеном безбједности никада не престаје све док су ти љекови присутни и док се употребљавају. То је и основно правило надзора над безбједношћу љекова – тзв. постмаркетиншко праћење “, рекао је он.
Др Бегић је објаснио да смисао надзора лежи у великим бројевима, односно у чињеници да једном када се лијек почне користити, број особа које га узимају вишеструко је већи него број особа који је могао бити укључен у било коју од фаза истраживања те је самим тим и могућност да се неко нежељено дејство препозна веће, а посебно ако је тај нежељени догађај само по себи јако риједак.
“Процес истраживања љекова и вакцина је строго дефинисан и постоје јасно прописане фазе и читав низ јако строгих предуслова које сви кандидати морају да исупне без обзира да ли се ради о редовним или ванредним околностима као што је ово тренутно. У свим фазама безбједност је на првом мјесту па тек онда учинковитост “, истакао је др Бегић.