Одгађање локалних избора у 14 општина за 23. октобар није било у складу с Уставом, наводи се у оцјени Уставног суда. Питање “И шта ћемо сад?”, које се недавно нашло на премијерском сату, овдје би имало смисла, с обзиром на то да су опречна мишљења о правним посљедицама које може да има та одлука. Но, сви су једногласни у оцјени да је одлука суда закашњела.
Уставни суд коначно је рекао своје – одгађање избора у 14 општина за 23. октобар није у складу с највишим правним актом. За такву одлуку гласало је све четворо судија, али су Миодраг Иличковић и Милорад Гогић издвојили мишљења.
„Сматрам да је оваква одлука Уставног суда непотпуна и донијета са закашњењем, јер је њено кашњење произвело многе штетне посљедице и многе дилеме“, објаснио је Иличковић.
А дилеме су да ли одлука о поновним изборима у овим општинама и даље важи, да ли термин остаје 23. октобар, с обзиром на то да се измјене закона поништавају, те ко ће и када попунити правне празнине настале укидањем овог закона. Иличковић напоминње да је инсистирао да Уставни суд раније донесе одлуку о овом питању
„Сматрајући да ће одуговлачењем од два и по мјесеца произвести многе штетне посљедице које ће касније бити тешко или немогуће отклонити. Сматрам да овако нецјеловита и непотпуна одлука Уставног суда ће унијети додатну правну конфузију, остављајући многе правне дилеме везане за изборни процес и ову предстојећу кампању“, додао је Иличковић.
Подсјетимо, допуне Закона о локалној самоуправи иницирали су посланички клубови ДПС-а, СНП-а, “Црно на бијело”, Бошњачке странке и СДП-а. Иницијативу за оцјену уставности је тада, поред посланика ДФ-а, поднио и Центрар за демократску транзицију (ЦДТ).
„Сада можемо само да констатујемо да су наше политичке елите спремне да подривају демократију у сопственој земљи, само ако је то у интересу њихове партије, њихове политике“, казала је замјеница програмског директора ЦДТ-а Милена Гвозденовић.
Но, наводи Гвозденовићева, одлука Уставног суда долази касно.
„Да је Уставни суд на вријеме донио ову одлуку, без оволико закашњења, одмах након спорних измјена закона, ми данас не бисмо имали недоумицу шта и како ћемо даље. Сада рјешење није у Уставу и законима, већ у рукама једног човјека, тј.предсједника државе“, додала је Гвозедновић.
А савјетник предсједника за уставни систем и правна питања Борис Бастијанчић подсјетио је да је Мило Ђукановић првобитно закон вратио Скупштини на поновно одлучивање.
Бастијанчић сугерише да у овом тренутку треба пажљиво говорити о евентуалним правним посљедицама, нарочито прије званичног објављивања Одлуке Уставног суда, односно њеног ступања на снагу.
Тек након тога, како је казао, предсједник Црне Горе ће подробно анализирати садржину Одлуке и поступити правовремено.