Министарка одбране Оливера Ињац казала је у интервјуу за Дан да је предлог за именовање новог начелника Генералштаба Војске Црне Горе упућен члановима Савјета за одбрану и безбједност. Говорећи о безбједносним ризицима у Црној Гори, министарка Ињац је истакла да је за озбиљну забринутост дјеловање црногорских организованих криминалних група (ОКГ), а посебно њихове спреге са локалним моћницима и корупцијом на високом нивоу. Истакла је и да је значајно унапријеђена сарадња са чланицама НАТО на плану одбране.
• Када се може очекивати именовање новог начелника Генералштаба Војске Црне Горе и имате ли предлог кандидата за ту челну војну позицију?
Предлог за именовање новог начелника Генералштаба Војске Црне Горе је упућен члановима Савјета, а одлука о именовању се доноси на сједници Савјета за одбрану и безбједност, чије се заказивање чека од последње сједнице одржане 19. јануара 2021. године.
• Како процјењујете да ће убудуће функционисати кохабитација са предсједником државе у Савјету за одбрану и безбједност?
Тешко је процијенити будуће функционисање кохабитације са предсједником државе у Савјету, и поред његове јавно изјављене спремности науспјешну кохабитацију. Потребна је конкретна реализација, а то је очигледно изостало, имајући у виду колико се дуго чека на заказивање сједнице.
• Који су највећи безбједносни ризици у Црној Гори?
Није једноставно извести градацију највећих ризика, пријетњи и изазова за националну безбједност Црне Горе, јер се ради о комплексном питању, али у актуелном тренутку неколико је доминантних.
За озбиљну забринутост су ризици транснационалне димензије, као и сви облици организованог криминала, затим дјеловање црногорских организованих криминалних група (ОКГ), а посебно њихове спреге са локалним моћницима и корупцијом на високом нивоу. Испољени ризик међусобних окршаја ОКГ и великог бројаубистава, дефинитивно већ у дужем периоду угрожавају безбједност Црне Горе.
Пораст екстремизма није добар сигнал о друштвеној поларизацији у Црној Гори, а дугорочније може бити пријетња за стабилност, развој и благостање. Уколико је екстремизам одраз пораста незадовољства грађана због промјене деценијске власти ДПС-а и неслагања са актуелном политиком, онда има потенцијал да спласне временом кроз стабилизацију политичких, економских и здравствених прилика у земљи. Међутим, ако је екстремизам подстакнут намјенским подстрекавањем из политичких и/или криминалних кругова, опасност је двострука. Прво, због тога што нарушава друштвену отпорност. Друго, ако је облик манипулације масом с циљем подстицања политичког насиља, онда то представља директну опасност за друштво.
Осим тога, у групи најиспољенијих изазова за безбједност издваја се медијско дезинформисање и дистрибуција спорних вијести посредством медија које контролише ДПС, са циљем манипулације јавношћу и таргетирања појединаца из власти у циљу наношења политичке штете, те евентуалног угрожавања безбједности појединаца из власти. Концепт психолошко-пропагандних активности није безазлена ствар, а уочавају се њихови елементи у медијском дискурсу ДПС-у блиских медија, новинара и аналитичара.
• Који су до сада кључни бенефити чланства Црне Горе у НАТО-у? Има ли помоћи НАТО-а током епидемије вируса корона и у чему се она огледала?
Црна Гора ће у јуну обиљежити четврту годишњицу чланства у Сјеверноатлантској алијанси. Значајно је унапријеђена сарадња са чланицама НАТО-а на плану одбране, а Војска Црне Горе интензивно ради на развоју способности у складу са НАТО стандардима. Наставићемо у правцу свеобухватних реформи система одбране и модернизације Војске. Захваљујући савезничким капацитетима, чланство у НАТО нам је омогућило и бесплатну заштиту ваздушног простора. Ријеч је о мисији неборбеног карактера, која не подразумијева стационирање ваздухоплова или изградњу објеката и база у Црној Гори за ову намјену.
С обзиром на то да су европске и евроатлантске интеграције два комплементарна процеса, искуства која смо стекли у процесу присту пања Сјеверноатлантској алијанси стабилна су основа за даљи напредак ка чланству у ЕУ.
Имали смо подршку савезника од почетка пандемије Ковид-19, а та подршка је доказ да Алијанса остаје посвећена својим темељним вриједностима, узимајући у обзир да су савезнице уложиле значајне напоре како би, прије свега, ублажили последице по људске животе, исказавши међусобну солидарност кроз упућивање конкретне помоћи у медицинској опреми и средствима за сузбијање епидемије вируса корона Ковид-19.
С тим у вези, Црној Гори је од земаља чланица Алијансе обезбијеђена значајна помоћ кроз следеће активности: донација Краљевине Холандије око 12 тона медицинске опреме која укључује заштитне маске, рукавице, тестове, заштитне наочаре, термометре, визире и одијела; донација Сједињених Америчких Држава Клиничком центру Црне Горе: три монитора за праћење здравственог стања пацијената, 210 сетова за инфузију и једна инфузиона пумпа; донација Републике Пољске више од 10.000 литара средстава за дезинфекцију и 100.000 заштитних маски; донација НАТО-а, кроз Повјеренички фонд за пандемију (Пандемиц Респонсе Труст Фунд): 20 респиратора, 10 апарата за одређивање ацидобазног статуса, 50 монитора за неинвазивну дијагностику, 50 комплета флаша за кисеоник са нанометрима и овлаживачима.
Укупна вриједност помоћи је око 800.000 еура; донација из НАТО залиха за одговор на пандемију (НАТО Пандемиц Респонсе Стоцкпиле) 20 комплета опреме за респираторе Министраству здравља. Такође, Војно-медицинском центру Министарства одбране хрватска компанија „Бродосплит” је у априлу 2020. године упутила донацију у виду четири респиратора, што је још један показатељ добре међусусједске и савезничке сарадње. Можемо рећи да је пандемија Ковид-19 показала на дјелу јединство и солидарност савезница.
• У више наврата је указивано да је формацијска и старосна структура припадника ВЦГ неадекватна. Како ћете то ријешити?
Стратегијским прегледом одбране Црне Горе и Дугорочним планом развоја одбране 2019-2028. истакнуто је да стање у области људских ресурса карактерише неповољна старосна структура, те да ће се тај недостатак рјешавати кроз унапређивања политика управљања људским ресурсима. Поред стратешких смјерница, донесена су и нова законска рјешења која су омогућила повољне услове за пензионисање који су важили до краја 2020. године.
Због тога је у претходном периоду пензионисан већи број професионалних војних лица, што је утицало на промјену старосне структуре, па процјене указују да је сада просјечна старост официрског кадра 37 година, подофицирског 41 година, а војника по уговору 27 година. Највидљивије је смањење старосне границе официрског и војничког кадра у односу на претходно посматрани период. Наравно, оваква кадровска политика из претходног периода рефлектовала се на одлазак великог броја квалитетног професионалног војног кадра који је искористио тај услов за пензионисање, а било је и оних који нијесу пензионисани својевољно, већ су на то утицале процјене претходног менаџмента.
Сада нам предстоји санирање ефеката таквих одлука, јер подмлађивање старосне структуре не смије да се одрази на професионалну димензију.
Охрабрује чињеница да се тренутно на војним академијама у иностранству образују 54 кадета, будући млади официри Војске Црне Горе.
• Какви су Ваши планови када је ријеч о модернизацији Војске Црне Горе и каквом опремон она тренутно располаже?
Када је ријеч о опремању и модернизацији, у складу са Стратегијским прегледом одбране, дугорочним планом развоја одбране, НАТО циљевима способности и развоју капацитета на националном нивоу, планира се наставак модернизације јединица Војске Црне. Проблем у раду министарсша током ове године, када је ријеч о опремању и модернизацији, представља чињеница да ће сва новчана средства предвиђена буџетом за ову сврху бити искоришћена за плаћање обавеза створених у претходном периоду, но уговорима из претходних година. Самим тим, ове године ништа ново нећемо моћи да планирамо за набавку из општих прихода који ће Министарству одбране бити опредијељени из државног буџета за 2021. годину. У складу са тим, министарство ће покушати да искористи могућносг коришћења доступних фондова, различитих видова донација и бар дјелимично задовољи приоритетне потребе Војске за опремањем.
Међу плановима за модернизацију издваја се инсталација једног РСРП ХР-3000 ЗД војног радара од стране НАТО Агенције за подршку и набавке (НСПА). Првобитно је било дефинисано да сеиспорука радара очекује током 2022. године. Међутим, услед ситуације изазване вирусом Ковид-19 одложена је до 2023. године.
У сваком случају, поред пројекта инсгалације РСРП ХР-3000 ЗД војног радара, планирана је реализација већег броја пројекага модернизације, а надамо се да ће пост-ковид економска криза с којом се цијели свијет суочава омогућити да наставимо са планираним пројектима.
Посебно смо заинтересовани за улагање у модернизацију Морнарице Војске Црне Горе, која располаже бродовима који у потпуности не одговарају нашим потребама. У складу с тим, у претходном периоду двије фрегате и једна топовњача (РТ0П-404) проглашене су неперспективним за потребе Војске Црне Горе, а процјена модернизације пловног састава и успостављање командно контролног система (Ц2) Морнарице биће извршена у складу са потребама и могућностима.
Такође, зкачајно је исгаћи да ћемо у наредном периоду, захваљујући донацији САД, добити четири брза чамца. У сваком случају, тежиште развоја Морнарице треба да буде усмјерено на набавку вишенамјенских пловних објеката који би задовољили националне потребе, али и потребе за доприносом колективном систему безбједности.
• Сматрате ли да треба вратити обавезно служење војног рока?
Ставови унутар система око обавезног служења војног рока су подијељени и прије свега условљени економским и финансијским аспектом. Да би се обезбиједила константна попуна резервним саставом, што је и сврха обавезног служења војног рока, од 2019. године се реализује програм добровољног служења војног рока и досад је 146 лица добровољно служило војни рок.
Извор: Дан