По том извјештају, у Црној Гори дјелују 65 политичких субјеката, у форми странака, група бирача или удружења грађана
У Црној Гори формално дјелује 65 регистрованих политичких субјеката, показала је евиденција Агенције за спречавање корупције (АСК), пише Дан.
У питању је извјештај АСК о контроли политичких субјеката када је у питању чланарина, то јест одлука о њеном одређивању и наплати.
По том извјештају, у Црној Гори дјелују 65 политичких субјеката, у форми странака, група бирача или удружења грађана.
На парламентарним изборима прошле године право гласа имало је 540.026 грађана. Ако се то подијели са бројем регистрованих политичких субјеката, произилази да на сваких 8.300 грађана у Црној Гори дјелује по једна политичка странка.
Према документу АСК, у Црној Гори дјелују политички субјекти Албанска алтернатива, Арсенал за Тиват, Бирам Црну Гору, Бјелопољска партија, Бокешки форум, Бошњачка демократска партија, Бошњачка странка, Бошњачки савез, Централна албанска партија за интеграције, Црногорска, Демократска Црна Гора, Демократска народна партија, Демократска партија, Демократска партија Рома и Демократска партија социјалиста.
Аналитичар Божидар Чолаковић каже да је партија доста, али доскоро је у Црној Гори суштински на власти био само једна. Он је за Дан подсјетио да је ДПС на власти била практично од 1989. године па све донедавно.
„У Европи је, сасвим сигурно, незабиљежен сличан примјер, да је партија настала из комунистичке толико дуго опстала на власти, а да доскоро ниједном није искусила опозициони статус. И то без обзира на бројне, најблаже речено, стратешке промашаје, од подстрекавања и активног учешћа у таласу национализма и шовинизма, који је преплавио и угушио бившу нам домовину, дувања у ратне трубе и слања у смрт 166 црногорских грађана у „дубровачкој операцији“, све вријеме лицемјерно се представљајући гарантом мира и стабилности“, рекао је Чолаковић.
По евиденцији АСК-а, у Црној Гори дјелују и Демократска српска странка, Демократска странка јединства, ДемократскаунијаАлбанаца, Демократска заједница Муслимана и Бошњака у Црној Гори, Демократски центар, Демократски савез Албанаца, Демократски савез у Црној Гори, Демос, ГБ Бирам Плав, ГБ „Горан Божовић Часно и одговорно за бољи Тиват“, ГБ Слободни грађани, ГБ Слогом до побједе, Грађанска листа за Херцег Нови Мишо Шкобаљ, те Грађански покрет Нова љевица.
Након деценија комунистичког једнопартизма, у Црној Гори је формално уведена парламентарна демократија, која је донијела „море“ нових странака, али је малтене све владе у вишепартизму конституисао ДПС. Тако је било све до парламентарних избора прошле године, када је та странка отишла у опозицију.
По извјештају АСК-а, у Црној Гори политички дјелују и Грађански покрет УРА, Група бирача „Шуле и Микан“, Хрватска грађанска иницијатива, Хрватска реформска странка, Избор-Нови, Југос ловенска комунистичка партија, Либерална партија, Народна странка, Наша партија, Нова демократска снага Форца, Нова српска демократија, Новска листа, Партија пензионера, инвалида и реституције и Партија удружених пензионера и инвалида.
На листи и Зелена партија
По евиденцији АСК-а, у Црној Гори политички дјелују и Партија за Гусиње, Патриотско-комитски савез, Покрет за Пљевља, Покрет за промјене, Позитивна, Права Црна Гора, Радничка партија, Социјалдемократе, Социјалдемократска партија, Социјалисти Црне Горе, Социјалистичка народна партија, Српска алтернатива, Српска листа, Српска радикална странка, Стара гарда Либералног савеза Црне Горе, Странка пензионера, инвалида и социјалне правде, Странка правде и помирења, Странка српских радикала, Тиватска акција, Уједињена Црна Гора, Зелена партија и ЦИВИС.