Чини се да криминалне групе које се баве трговином кокаином преко Бара нису исте као оне које се баве шверцом цигарета кроз луку, указује се у документу
Контејнерске луке у југоисточној Европи се све више користе за кријумчарење илегалне робе, истиче се у извјештају „Лучке пукотине: Истраживање поморских балканских рута”, који је сачинила Глобална иницијатива против транснационалног организованог криминала (ГИ ТОЦ.) Због низа великих запљена кокаина, хероина и цигарета од 2018. године, аутори сугеришу да се традиционална „балканска рута” кријумчарења преко копна допуњава поморским рутама у луке Јадранског, Егејског и Црног мора, укључујучи Луку Бар у Црној Гори.
Како се истиче, Лука Бар се перципира (посебно дио у државном власништву) од стране широког спектра заинтересованих страна и корисника лука као подложна недозвољеним активностима.
„Упркос неким акцијама који одају утисак да је шверц цигарета велики посао у Црној Гори, било је врло мало процесуирања. Пошто нема судски доказаних случајева, извјештаји и приче о црногорским криминалним организацијама су често анегдотске. Једна теорија је да то је зато што одређене криминалне мреже уживају политичку заштиту, или чак да постоји дослух између криминалних група и државних актера, (као што је то био случај у прошлости). Клан „Гранд“ и Мојковачки клан се често помињу као блиски кључним актерима у политици и службама безбједности. Ови кланови наводно користе новац зарађен од шверца цигарета ради обављања легитимних пословних активности. Ко год води посао то ради дискретно и жели да тако и остане. Људи који истражују или проговоре о шверцу цигарета у Црној Гори често су изложени застрашивању и нападима“, пише у извјештају Глобалне иницијативе.
Помињу се и случајеви убијеног уредника „Дана“ Душка Јовановића, напада на Оливеру Лакић те напада на полицајца Предрага Шуковића.
Наводи се да је кокаин редовно пристизао у луку Бар у релативно великим количинама од 2010.године.
„Пошиљке обично потичу из Еквадора. Дрога ријетко долази директно из Јужне Америке у Бар, али обично стиже у бродовима који доносе контејнере истоварене са већих контејнерских бродова класе Панамак у великим комерцијалним лукама као што су Ђоја Тауро, Валенсија (Шпанија) или Марсаклок (Малта). Из Бара дрога се транспортује камионима на тржиште у централној и западној Европи, углавном преко Косова и Србије“, наведено је у извјештају.
Кокаин стиже и сакривен у контејнерима који званично носе банане и егзотично воће. Поменути су и случајеви „Воли“ и акција у Зети у августу 2021. године.
„Упркос овим великим запљенама, тужилаштво остаје најслабија карика у борби против нелегалног промета наркотика у Црној Гори“, истиче се у извјештају.
Како Борба преноси, чини се да криминалне групе које се баве трговином кокаином преко Бара нису исте као оне које се баве шверцом цигарета кроз луку, указује се у документу.
ГИ наводи да су од 2015. године главни актери у трговини кокаином у Црној Гори били ривалски „Кавачки“ и „Шкаљарски“ клан, који су се некада организовали као јединствен которски ганг, чији је газда Дарко Шарић био познат као „краљ кокаина“.
Такође је речено да су и методе шверца често другачије него ранијих година.
„Чини се да су промијењене методе кријумчарења. Кријумчари траже алтернативне путеве због мјера осмишљених да ограниче миграционе токове и КОВИД-19, дислокације великих запљена кокаина у Белгији и Холандији, те поремећаја изазваних ратом у Украјини“, рекао је коаутор извјештаја Волтер Кемп.
Како се наводи, велике запљене кокаина који се обично скрива у кутијама банана, у лукама као што су Драч (Албанија), Плоче и Ријека (Хрватска) и Солун (Грчка) подстичу сумњу да луке југоисточне Европе постају све привлачније за кријумчаре.
Сумњу додатно појачавају и велике запљене хероина у лукама Констанца (Румунија), Копер (Словенија) и Варна (Бугарска), као и дугогодишњи проблем шверца цигарета, посебно кроз луке Бар (Црна Гора) и Пиреј (Грчка).
„У неким лукама изгледа да постоје ћелије криминалних група које дјелују као дио ширих транснационалних мрежа”, рекао је главни аутор Руђеро Скатуро.
Како је рекао, неколико лука су магнети за криминал, привлачећи не само локалне криминалне групе, већ и оне из земаља без излаза на море, а којима је потребан излаз на море.
У извјештају се наводи да се безбједност лука у југоисточној Европи побољшала у протеклој деценији захваљујући већем улагању у технологију, усклађивању са међународним безбједносним стандардима, као и подршци организација попут Канцеларија УН-а за борбу против дроге и криминала и Еуропола, као и кроз билатералну помоћ.
Али, као и у другим лукама широм свијета, корупција ослабљује техничка побољшања.
Аутори препоручују већу сарадњу између лучких менаџера, полицајаца, бродарских компанија и царина дуж познатих рута кријумчарења, пише Борба.