Владимир Јоковић
Шумарству и дрвној индустрији неопходна је нова статегија развоја, како би се омогућило дугорочно рентабилно пословање компанија, оријентација ка финалној производњи и отварање нових радних мјеста. Једногодишња додјела сировине на тендерима не доприноси дугорочном развоју овог сектора који може значајно више да доприноси БДП-у Црне Горе.
Ово је оцијењено током сједнице Одбора удружења шумарства, дрвне индустрије, графичке и издавачке дјелатности Привредне коморе у чијем раду је учествовао потпредсједник Владе и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Владимир Јоковић, са сарадницима, представницима Управе за шуме и надлежне инспекције. Поред чланова Одбора, прилику да дискутују имали су и представници појединих удружења дрвопрерађивача.
У фокусу сједнице коју је водио предсједник Одбора Милован Гојковић, били су Програм газдовања шумама и одређивање услова, критеријума и методологије вредновања понуда приликом давања шума на коришћење у 2022. години.
Поменути програм Влада је усвојила 27. априла, а за привреднике је најинтересантнији његов дио који се односи на план којим је предвиђено коришћење 632.534 м3 бруто дрвне запремине – у државним шумама 356.004 м3, а у приватним шумама 276.530 м3. Укупно планирали приходи по свим видовима коришћења шума износе 11,4 милона еура.
Привредници су током дискусија указали да јавни позиви за додјелу сировине касне другу годину заредом, што угрожава дрвопрерађиваче, с обзиром на то да је ријеч о сезонском послу. Тврде да досадашњи начин расподјеле доприноси развоју монопола у овој области, извозу сировина из наших шума, те развоју дрвопрераде у окружењу, а истичу неопходност доношења правилника о цијенама, да убудуће сви учесници имају иста права и да начин расподјеле буде у интересу државе и развоја.
На сједници се чуло и то да концесионарима није дозначена цјелокупна дрвна маса из претходне године за коју су уплатили средства. Усљед овог кашњења, поједина извозно оријентисана предузећа су у борби за опстанак. Концесионари траже усклађивање концесионих накнада са цијенама на тржишту. Поједини сматрају да би повећање цијена од 40 одсто било коректно, премда истичу да је за то потребно изнаћи адекватан законски механизам.
Мали прерађивачи наглашавају да, према њиховом мишљењу, додјела сировине није праведна за све, те да стратегију развоја треба заснивати на локалним породичним пиланама, што би, како наводе, допринијело отварању 1500 нових радних мјеста.
Из Управе за шуме су одговорили да кашњење тендера није њихова кривица, подсјећајући да су на претходној сједници Одбора формиране радне групе представника великих и малих концесионара који би требало да договоре платформу о условима додјеле шума на коришћење, а коју би потом доставили Министарству.
На сједници се такође чула оцјена да Црна Гора користи само око 25 одсто потенцијала дрвне масе, али и да је неопходно радити на пошумљавању како бисмо овај вриједни ресурс могли да оставимо будућим генерацијама.
Потпредсједник Владе Владимир Јоковић захвалио је Комори на организацији скупа током којег је могао да се, у директној комуникацији, упозна са изазовима овог сектора, апострофирајући важност сарадње са кровном асоцијацијом црногорске привреде.
“Ово Министарство је посвећено фер односима у шумарству и томе да држава буде партнер свим привредним субјектима, те да никога не фаворизује или на било који начин не елиминише. Елиминирајући фактор може бити само корупција, криминал и непоштовање потписаних уговора “, казао је Јоковић.
У осврту на кашњење тендера, потпредсједник је истакао ријешеност Владе да се та процедура брзо заврши.
“Све оно што се односи на концесије које ове године истичу припремићемо како би тендери били на вријеме, највјероватније у јануару, а можда и у децембру ове године, како би привредници имали цијелу годину да несметано привређују “, рекао је он.
Увјерен је да ће Министарство у сарадњи са међународном заједницом наћи најбоље рјешење како би се допринијело развоју ове области.
” Мислим на рјешење које се показало одрживим у земљама ЕУ, Србији, Босни како бисмо могли направити много више у смислу законодавног окивира, што већег запошљавања наше омладине у дрвној индустрији и помогли дрвопрерађиваче чиме се више не би извозила сировина, него финални производи “, истиче Јоковић.
Као један од модела види формирање државног предузећа које ће се бавити продајом шума.
“У земљама окружења и Европи не постоји модел продаје дрвета у дубећем стању, већ јавна државна предузећа посјеку шуму, изнесу је на шумски пут и продају ту сировину. Ако је Црна Гора укинула тај систем, питам се зашто је могуће копати угаљ у Пљевљима и продавати га, а није могуће посјећи дрво и продати га. Мислим да би се на овај начин ријешили бројни проблеми, запослио би се значајан број младих у Црној Гори и нико не би био толико незадовољан да ли је добио више или мање квалитетну сировину, јер би сви имали једнаке шансе “, рекао је Јоковић.
Он је позвао привреднике да својим предлозима допринесу квалитетним рјешењима за отклањање изазова у овом сектору.
Извор: ЦдМ