Растућа инфлација, руска инвазија у Украјини, напрегнути ланци снабдијевања, несигурност у набавци хране широм свијета, пандемија КОВИД-19 – биле су кључне теме на Свјетском економском форуму у Давосу.
Ризици за глобалну економију су бројни, што доводи до све суморнијег погледа на предстојеће мјесеце за корпоративне лидере, владине званичнике и друге учеснике овог скупа.
Рат у Украјини додатно је успорио глобални економски опоравак од пандемије, кажу економисти.
Генерална директорка Међународног монетарног фонда Кристалина Георгиева покушала је да ове недјеље ублажи страховања, рекавши да глобална рецесија није вјероватна, али „то не значи да није могућа“.
Георгиева је истакла да ММФ очекује привредни раст од 3,6 одсто за 2022. годину, што је „дуг пут до глобалне рецесије“.
Али, она је признала да ће ово бити „тешка година“ и да је један од великих проблема пораст цијена хране, дјелимично подстакнут руском инвазијом на Украјину.
„Брига око доступности хране по разумној цијени на глобалном нивоу достиже врхунац,“ рекла је она.
Растућа криза — посебно за земље у Африци, Блиском истоку и Азији које се ослањају на приступачну пшеницу, јечам и сунцокретово уље које је Русија блокирала у лукама великог произвођача Украјине — била је кључна тема у Давосу. Европска унија и Сједињене Америчке Државе (САД) оптужиле су Русију да користи залихе хране као оружје.
„Русија пљачка украјинско жито са окупираних територија, пали украјинска складишта хране на другим територијама, уништава осталу украјинску пољопривредну инфраструктуру и опрему,“ рекао је извршни потпредсједник Европске комисије Валдис Домбровскис на панелу у сриједу, 25. маја.
„Јасно је да Русија то намјерно чини да би створила кризу у глобалном снабдијевању храном,“ казао је Домбровскис.
Ако украјинске залихе остану ван тржишта, свијет би се могао суочити са проблемом доступности хране у наредних десет до 12 мјесеци, а „то ће бити пакао на земљи“, рекао је извршни директор Свјетског програма за храну Дејвид Бизли за Асошијетед прес у Давосу.
Индустрија полупроводника се још увијек бори са проблемима у ланцу снабдијевања, укључујући успоравање испоруке напредне опреме која се користи за производњу компјутерских чипова.
Глобална несташица чипова, који се користи у свему, од аутомобила до кухињских апарата, избила је прошле године како се потражња опоравила након пандемије.
Пат Гелсингер, извршни директор Интела је изјавио да је његова компанија боље позиционирана од ривала да рјешава проблем снабдијевања јер има већу контролу над изворима.
„Али, као и сви, морамо да се носимо са истим изазовима економски,“рекао је он на округлом столу за новинаре.
Гелсингер је рекао да не очекује да ће индустрија полупроводника ријешити проблеме у ланцу снабдијевања до 2024.
Њемачки произвођач аутомобила Фолксваген види „јасно побољшање током љета“ у снабдијевању потребним микрочиповима, рекао је предсједник Херберт Диес на маргинама састанка.
Док Ауди у власништву Фолксвагена има „највећи ниво поруџбина у овом тренутку“, купци морају да чекају годину или више, рекла је чланица управног одбора Аудија Хилдегард Вортман на брифингу за новинаре.
Ваздухопловна индустрија, десеткована током пандемије, снажно се опоравља, рекао је Хасан Ел Хоури, извршни директор Натионал Авиатион Сервицес.
Ова Компанија са седиштем у Кувајту пружа услуге авио-компанијама као што је особље за пријаву путника и шатл до и од авиона, утовар и истовар пртљага и руковање ваздушним теретом.
Она ће се спојити са ривалом из Уједињеног Краљевства како би постала највећа свјетска компанија за услуге у авијацији.
„Скоро свака авио-компанија са којом разговарам извјештава о огромном повратку, посебно за ово љето.“ рекао је Ел Хоури.
Он је предвидио да ће се авио-индустрија вратити на нивое прије пандемије крајем ове године или средином сљедеће, раније од прогнозе групе авио-индустрије ИАТА за 2025.
Међутим, ова индустријска грана је оптерећена губицима од 200 милијарди долара насталим током пандемије. Други велики проблем је пораст цијена нафте подстакнут руском инвазијом у Украјини, који ће приморати авиокомпаније да подигну цијене авионских карата — и потенцијално умањују потражњу за путовањима.
Осим растућих трошкова горива, хране и других добара који изазивају кризу трошкова живота, централне банке подижу каматне стопе како би се ухватиле у коштац са високом инфлацијом, а кинеска економија успорава усред блокада због КОВИД-19, рекла је Гита Гопинатх, прва замјеница директора ММФ.
„Дакле, имамо комбинацију шокова који погађају свијет,“ рекла је она на панелу о глобалном расту у сриједу.
Извор: ртцг