Краљица Елизабета Друга, британски монарх са најдужим стажом, умрла је у Балморалу у 96. години, након што је владала 70 година. У тренутку када је краљица умрла, трон је одмах и без церемоније прешао на наследника Чарлса, бившег принца од Велса.
Елизабета Друга, краљица Велике Британије и Северне Ирске, преминула је у четвртак током поподнева у замку Балморал у Шкотској у 97. години, саопштено је из Бакингемске палате.
Прва одлука новог краља била је да изабере име које ће понети као монарх. Могао је изабрати било које од своја четири имена – Чарлс Филип Артур Џорџ, изабрао је да буде Чарлс Трећи.
Он није једини који се суочава са променом титуле.
Иако је престолонаследник, принц Вилијам неће аутоматски постати принц од Велса – то ће морати да му додели његов отац. Наследио је очеву титулу војводе од Корнвола – Вилијам и Кејт се сада зову војвода и војвоткиња од Корнвола и Кембриџа.
Постоји и нова титула за Чарлсову жену, Камилу, која постаје краљица супруга – супруга је термин који се користи за супружника монарха.
Очекује се да ће Чарлс у суботу бити званично проглашен за краља. То ће се десити у палати Сент Џејмс у Лондону, испред церемонијалног тела познатог као Приступни савет.
Ово тело се састоји од чланова Тајног савета – групе виших посланика, бивших и садашњих, као и неких виших државних службеника, високих комесара Комонвелта и лорда градоначелника Лондона.
На састанку ће смрт краљице Елизабете објавити лорд председник Тајног савета, тренутно посланица Пени Мордаунт, а проглас ће бити прочитан наглас.
Формулација прокламације може да се промени, али је то традиционално била серија молитава и завета, којима се похваљује претходни монарх и обећава подршка новом.
Овај проглас затим потписују бројне високе личности укључујући премијера, кентерберијског надбискупа и лорда канцелара.
Прва краљева изјава
Краљ присуствује другом састанку Приступног савета, заједно са Тајним саветом. Нови краљ, у складу са традицијом која датира из раног 18. века, даје изјаву у којој се, између осталог, заклиње да ће сачувати цркву Шкотске.
Након фанфаре трубача, биће обављено јавно проглашење Чарлса Трећег за новог краља. То ће бити учињено са балкона палате Сент Џејмс уз речи – „Боже чувај краља“.
Први пут од 1952. године засвираће се државна химна са речима „Боже чувај краља“.
У Хајд парку, на лондонском торњу и са бродова испаљиваће се топовска паљба, а у Единбургу, Кардифу и Белфасту читаће се проглас којим је Чарлс проглашен краљем.
Чарлс је постао и шеф Комонвелта, који чине 56 независне земаље, а у 14 од ових земаља, као и у Великој Британији, краљ је шеф државе.
Ове земље, познате као царства Комонвелта, су: Аустралија, Антигва и Барбуда, Бахами, Белизе, Канада, Гренада, Јамајка, Папуа Нова Гвинеја, Свети Кристофер и Невис, Света Луција, Сент Винсент и Гренадини, Нови Зеланд, Соломон Острва, Тувалу.
Крунисање
Симболични врхунац приступања биће крунисање. Због потребних припрема, крунисање Чарлса Трећег се вероватно неће догодити брзо – краљица Елизабета је наследила трон у фебруару 1952. године, али је крунисана тек у јуну 1953. године.
Последњих 900 година крунисање се одржава у Вестминстерској опатији – Вилијам Освајач је био први монарх који је тамо крунисан, а Чарлс ће бити 40.
То је англиканска верска служба, коју обавља кентерберијски надбискуп. На врхунцу церемоније, он ће ставити круну Светог Едварда на Чарлесову главу – круну од пуног злата, која датира из 1661. године.
Ово је средишњи део крунских драгуља у Лондонској кули, а носи га само монарх у тренутку самог крунисања и тежак је 2,23 килограма.
За разлику од краљевских венчања, крунисање је државна церемонија, влада опредељује новац за то и одлучује о листи гостију.
Извор: ртс