Пише: Катарина Вукићевић дипл. психолог
Сви смо се некада сусрели са критикама, било да смо ми ти који упућују критику или је примамо. Како разликујете конструктивне критике од оних негативних? Са којом се критиком боље “носите“? Коју боље прихватате? Поставили смо ово питање неколицини случајно одабраних пролазника. Но, хајде прво да кренемо од нуле..
Према Мицхел Ф. „Критика ће бити умијеће вољног неропства, умијеће промишљене непослушности. Суштинска функција критике била би десубјективација у игри оног што би се најсажетије могло назвати политиком истине.“ Ако ћемо искрено, на први поглед звучи помало конфузно. Критика је један од облика комуникације, то је став, то је вјештина оцјењивања и разликовања добрих од лоших ствари (у стварном животу, књижевности, науци..)
Сваки човјек је различит и ствара властиту слику одређеног догађаја.
У критиковању увијек постоји осјећај надређености-критичар и понижења–критикован. Но, да би лакше поднијели критику, битно је да знамо да разликујемо негативну, неконструктивну од позитивне и конструктивне критике.
Највећа замка код критике је њена добронамјерост.
Разлика је у прихватању: она конструктивна ће бити прихваћена као савјет док ће деструктивна бити прихваћена као увреда и понижење.
Конструктивна критика се увијек односи на понашање а никада на особу – на тај начин се избјегава вријеђање, поштује се друга особа, њено право да погријеши и даје се могућност особи да промијени дато понашање. Критика се износи без агресије, бијеса и свађалачког тона или тежње да се унизи други. Наглашава се и оно што је позитивно а не само оно што је негативно у датој ситуацији или проблему. Не провоцира нужно код друге особе негативна осећања љутње, повређености или одбацивања.
Неконструктивна критика Критикује се особа умјесто понашања – на тај начин ствара се простор за јављање љутње и отпора а смањује се могућност промијене понашања, јер понашање се може мијењати али не и особа која је предмет критике. Вријеђање представља уједно и израз непоштовања права друге особе. Критика није конкретна, отворена и јасна, критика је у тој мјери окренута ка вријеђању да се не уочава у чему је особа погријешила и шта би било пожељно да промијени. Не износе се могући начини за мијењање ситуације или рјешавање проблема, већ је цијели фокус на ономе што се сматра негативним, погрешним. Провоцира код друге особе негативна осјећања љутње, повријеђености, одбацивања и непоштовања.
Од начина на који је критика упућена може зависити како ће је особа којој је упућујемо схватити. и не само то; када не знамо прави начин да упутимо критику, можемо направити штету коју ће касније бити тешко поправити.
Дакле,
- Важно је да не критикујемо особу већ понашање.
- Да обратимо пажњу на то гдје и када упућујемо некоме критику.
- Битно је да порука буде јасна и директна
- Осврните се на позитивне ствари
- Дамо предлоге за понашање
За писање овог текста кориштена је релевантна литература од неколико аутора.