ДОНАЦИЈА ЛУКСЕМБУРГА
Како је крахирала мљекара „Зора“: Просута вареника и десетак милиона еура
За крах пројекта мљекаре Зора – донације Луксембурга, осуђен је само директор Том Хоџ због проневјере двадесетак хиљада еура, иако је тадашњи министар пољопривреде Милутин Симовић обећао да ће “инсистирати да се “ствари истјерају на чистац”…
Детаљ из мљекаре из времена производње, Фото: Рабреновић
Туфик Софтић
Када су у јулу 2004. медији из инсајдерских извора из фабрике извијестили да је беранска мљекара “Зора” просула током тог мјесеца педесет хиљада литара млијека у канализацију, дочекани су на нож – директор Том Хоџ исте вечери је на РТЦГ рекао да “не разумије све те нетачне информације”.
Он је претходно из просторија фабрике избацио дописнике више гласила, који су постављали неугодна питања.
Млијеко је просуто због квара на машинама тек инсталиране опреме и немогућности да буде прерађено и тиме је најављен неславни крај пројекта вриједног више од 10 милиона еура.
То је учињено у тајности, али су инсајдери новинарима доставили отписне листе из којих се јасно могло видјети колико је којег дана млијека просуто.
Тврдили су да не само да се просипало млијеко, већ и непрерађена павлака.
“Непрерађену павлаку, односно вишак мљечне масти, због недостатка одговарујеће опреме давали смо радницима да хране свиње. Јер чим се не пастеризује на 95 степени, за 24 сата се поквари. Али, ако је превише покварена, једноставно се изручује у контејнер”, свједочио је тада један од извора.
Мљекара “Зора” направљена је 2002. у оквиру пројекта Меднем – развој мљекрства на сјевероистоку Црне Гора, а луксембургшка Влада је за тај подухват донирала више од 10 милиона еура.
Када је годину-двије након изградње фабрике инжењер Драган Миљковић, један од домаћих стручњака запослених у мљекари, након учесталих кварова и застоја упозорио да су купљене машине старе и до 30 година, нашао се на удару тадашњег пословодства.
Миљковић је испричао како су неки дјелови опреме када су стигли били потпуно неупотребљиви и да су морали бити враћени.
“Умјесто нове опреме стигла нам је гомила гвожђа, које ни ремонтом није могло да се стави у функцију. Главна машина комби-блок када је увезена била је толико стара да је већ одрадила свој радни вијек“.
Миљковић је упозоровао да је избор машина, односно произвођача, велика грешка и истицао да готово све фабрике користе машине друге марке – много јефтиније, а за које има и резервних дјелова.
Изнио је још много других информација у вези са набавком и монтирањем опреме, опасним кваровима на другим машинама, као оном када је испаравао водоник-пероксид, угрожавајући здравље радника.
Он је још тада цијели посао око изградње фабрике назвао криминалом и додао да ће све то једног дана морати да се разоткрије.
Миљковић није желио да трпи притиске и најприје је напустио фабрику, а потом и Берана и Црну Гору.
Да ли је први “звиждач” примао и пријетње – није познато, јер се више никада није појавио у јавности.
Да је био у праву, али и да је “кукурикао” прије времена, јавности је постало јасно тек касније, када је фабрика дефинитивно затворена, а директор Хоџ осуђен на годину затвора. Шкотланђанин је био у бјекству, да би по потјерници Интерпола био ухапшен на једном иностраном аеродрому и предат Црној Гори на издржавање казне.
Водио цијели пројекат: Том Хоџ
Водио цијели пројекат: Том Хоџфото: Зоран Ђурић
Хоџ је осуђен за проневјеру свега двадесетак хиљада еура, мада је било јасно да је пропао вишемилионски међународни пројекат.
Ко је све ухватио дио колача од те донације, до данас није откривено.
Вијестима је прошле седмице из мљекаре “Лазине”, која је 2012. године од Владе за свега 250 хиљада еура купила 99,05 одсто акција “Зоре”, саопштено да је опрема за дуготрајно млијеко у фабрици неупотребљива и да може да се прода само као старо жељезо.
Међународни донатори никада нијесу инсистирали на томе да се спроведе темељна истрага и да се утврди ко је одлучивао о томе гдје ће да се купи застарјела опрема.
Није познато да је на томе инсистирао ни прималац донације – Влада, на чијем челу је тада био Филип Вујановић.
Тадашњи министар пољопривреде Милутин Симовић јавно је поручио да ће инсистирати да се “ствари истјерају на чистац”.
Нјемац се извинио у име Шкота, Симовић обећавао истрагу
Након смјене Хоџа, донатори су за руководица пројекта именовали Нјемца Ханса Јоакима Зилкена.
Један од његових првих корака био је да се извини у име донатора који “жале што је тај посао неколико година био повјерен Хоџу”.
“Инвестиција није била промашена, али лично мислим да Луксембург жали што је одабрао њега да одради тај посао”, рекао је тада у присуству министра Симовића.
Први човјек ресора пољопривреде одговорио је да је у контакту са Владом Луксембурга и да ће “инсистира да се ствари истјерају на чистац”.
“Хоџ није био избор ни министра пољопривреде, ни Владе Црне Горе. Он је био изасланик Владе Луксембурга и мандат за руководица пројекта добио је од луксембуршке агенције Луx-девелопмент”.
Симовић је изразио увјерење да ће се о одговорности бившег руководиоца изјаснити донатори, односно да ће мјере покренути “Влада која га је овдје кандидовала”.
Хоџ није био избор Владе: Симовић
Хоџ није био избор Владе: Симовић фото: Саво Прелевић
“У свим разговорима које сам до сада имао са Луx-девелопментом и представницима Владе Луксембурга, инсистирао сам да се до краја ишчисте све дубиозе које су остале иза господина Хоџа”, изјавио је тада министар пољопривреде.
У циљу превазилажења бројних проблема, страни донатори су фабрику током 2006. превели скоро сто одсто у власништво Министарства пољопривреде, односно Владе, с намјером да је оздраве и припрема за приватизацију.
Фабрика је неколико година радила, али уз учестале кварове због којих су свако мало позивани стручњаци из Аустрије.
Влада је свој пакет акција продала “Лазинама” 2012. године, а дуготрајно млијеко у Беранама више никада није произведено.
Оглас за посао уочи избора
Оглас за посао у фабрици објављен је током једне предизборне кампање, на којима је ДПС убједљиво побиједио, а јавило се око хиљаду заинтересованих. Колико од њих је добило обећање није познато, али је на крају запослено најприје шездесет, да би послије свега два мјесеца тај број био преполовљен.
Фабрика је пројектована за дневни капацитет од 50 хиљада литара, али производња ни у најбољим данима није премашила 10 хиљада.
Vijesti