Човјек који је почетком новог миленијума био највећа европска кошаркашка нада, а у свијету, односно на чувеном НБА драфту испред њега био једино и само Леброн Џејмс. Дарко свој велики потенцијал није преточио у велику каријеру каква му се предвиђала, а главног кривца за то он проналази управо у себи
Много се „лудих прича“ зна о Дарку Миличићу и везује за њега.
Ипак, некадашњи други пик на НБА драфту открио је још једну, о томе како му је одлазак у Хиландар промијенио поглед на свијет, преносе Новости.
Човјек који је почетком новог миленијума био највећа европска кошаркашка нада, а у свијету, односно на чувеном НБА драфту испред њега био једино и само Леброн Џејмс. Дарко свој велики потенцијал није преточио у велику каријеру каква му се предвиђала, а главног кривца за то он проналази управо у себи.
– Хранио сам свој его, имао сам стотину кола, стотину свега. Мислим нема никаквог оправдања. Педесет кола, не возиш ниједна. Купиш једна, незадовољан си, ниси ни ушао у њих, а већ купујеш друга. А ја сам бежао од свега тога што се дешавало, па сам тражио неку утеху на тотално погрешној страни – испричао је Миличић током свом гостујућег отвореног разговора на Вивалди форуму.
– И враћам се кући. Ту се мало тражим не знајући шта даље. Хоћу да играм, нећу да играм, немам појма шта се дешава. И долази тај позив за Хиландар. Долазим мало на ту духовну страну, као дошао сам себи и сад сам ја као нормалан… И добијам позив и сад кажем себи “Гдје ћу ја Индијанац да идем, је л’ то може тек тако?” И може, добијеш благослов и идеш. Ја сам рекао да би ми била част да одем. Одлазим на Хиландар и поглед на свет се мења – открио је Миличић, сада успјешни предузетник и пољопривредник.
Он је причао и о томе како су на њега гледали у Америци и колико су били изазовни ти дани.
– Нисам ја био толико слаб да сам нешто падао. Они (Американци) су сматрали да сам био други пик и да сам катастрофа, сад они мисле да тај брод треба скроз до дна да тоне. Нјима је кошарка све у животу, нема друге теме. Али мени није то толико тешко пало. Волим све, волим да се дружим, човек сам из народа. Али кад сам отишао на Хиландар и вратио се кући, нисам могао да дођем себи неколико дана. И од тада сам схватио поенту живота, да је све толико једноставно и да сам сам себи компликовао ствари. Имао сам све на длану. Био сам најталентованији играч у Европи, могао сам да се зезам тамо с њима да сам хтио – каже Дарко и напомиње да ипак нису баш сви олако дизали руке од њега и његове НБА каријере, преноси Српска.инфо.
– Какви год да су били, имао сам ситуација у каријери гдје су ми све давали. ‘Ево ти човече, играј’. Али као да ми то није одговарало. Као да сам се противио и њиховом пријатељском односу. Одлазим тамо (у Хиландар) и схватам колико је све једноставно. Шта ми заправо поседујемо и мало духовно долазим себи. До дана данашњег, а надам се и живот, посветио сам се томе и то ме држи у балансу. Борбе ће трајати цијели живот, најтеже су оне са самим собом. Ја знам најбоље, и дан-данас се борим са самим собом. Са другима ћу ја лако, него са собом је најтеже – искрено ће Миличић.
ИН4С