Да ли ће се ускоро сазнати више о везама атентатора Лија Харвија Освалда с кубанском емиграцијом у Мајамију и његовом боравку у Мексико Ситију уочи злочина
Некако се увек нађе објашњење, или пак изговор, за одлагање објављивања докумената у вези са атентатом на председника САД Џона Кенедија. Када је својевремено, у време администрације председника Џорџа Буша старијег, покренута та тема, 1992. године донет је закон по којем би сва прикупљена документа о једном од најважнијих догађаја 20. века требало да буду објављена у року од 25 година. Тај период окончан је 2017. године у мандату председника Доналда Трампа, који је већину докумената објавио, осим неких који су остали тајна јер је оцењено да би њихово објављивање могло довести до нарушавања националне безбедности, али и приватности особа које се помињу у њима. Он је за преостала документа дао рок од пет година да се објаве, а који је истекао ових дана.
Међутим, председник Џозеф Бајден одложио је објављивање те документације, објаснивши да ће део тих материјала бити објављен до 15. децембра, а остатак до 15. децембра 2022. године. Овог пута разлог за одлагање је пандемија короне због које архивари нису стигли да обаве редактуру докумената. Иначе, међу до сада објављеним актима доста је оних са затамњеним деловима, што посебно интригира историчаре и публицисте.
Кенеди је убијен у атентату извршеном 22. новембра 1963. године у Даласу, приликом обиласка Тексаса. Према званичној верзији, председника САД убио је Ли Харви Освалд, пуцајући пушком са једне зграде на Кенедија, који се налазио у отвореном аутомобилу. Комисија коју је водио председник Врховног суда Ерл Ворен закључила је да је Освалд деловао сам. Значајан део јавности није био, нити је сада убеђен у те налазе, па се од тада множе различите теорије о позадини атентата.
Најпознатије су она по којој је Кенеди убијен у завери у којој су учествовали и појединици из државних структура, као и она по којој је у Даласу пуцао и други стрелац. Доказа за такве закључке нема, али и даље има сумњи.
Какве би се то информације могле наћи у необјављеним документима које би и данас могле угрозити националну безбедност САД, да ли је могуће да би светска јавност после 58 година сазнала нешто тако шокантно о догађају који је одавно део историје?
„Да ли верујем да ЦИА има досије у којем пише да је бивши директор ове службе Ален Далес умешан у атентат? Не. Али бојим се да има људи који ће поверовати у такве ствари без обзира на то шта је у досијеима”, изјавио је за сајт „Политико” Дејвид Кајзер, бивши професор историје на Морнаричком ратном колеџу.
Он у својој књизи „Пут у Далас” истиче да се атентат на Кенедија не може анализирати без узимања у обзир збивања из те епохе, као што су борба против организованог криминала коју је предводио председников брат и тужилац Роберт Кенеди (убијен 1968. године) и тајне операцие ЦИА против Кастровог режима на Куби. Кајзер, као и други аутори, мисли да су америчке тајне службе прећутале неке ствари током истрага убиства Кенедија, штитећи своје активности извођене у јеку „хладног рата”.
Било би занимљиво видети да ли и шта у документима пише о Освалдовим везама са кубанском емиграцијом у Мајамију, а која је тамо деловала уз подршку ЦИА у циљу заједничког рада на рушењу Кастра. Посебно интересовање истраживача ове теме влада за персонални досије Џорџа Џоанидеса, припадника најпознатије америчке тајне службе, који је радио с тим емигрантима, а сумња се да током накнадних истрага није рекао све што зна о њима.
Друга важна ствар је боравак Освалда у Мексико Ситију у септембру 1963. године, свега два месеца пре атентата, где је одлазио у кубанску и совјетску амбасаду. Амерички правни експерт Марк Зејд изјавио је за „Индипендент” да се преостала необјављена документа вероватно не односе на сам атентат, али да би могла да открију методе рада и сараднике ЦИА.
„Освалд је отишао у кубанску и совјетску амбасаду у Мексику. САД су сазнале да је он био тамо. Може се закључити да смо имали своју технику или људе у тим амбасадама, а ако је тако, постоји могућност да су неки од њих и данас живи. С друге стране, ако те земље не знају да смо имали технички надзор, онда не знају ни да смо у поседу информација које су можда и данас релевантне. Говорим о могућем веома малом броју докумената, али не искључујем могућност постојања легитимних разлога да се неке информације ускрате”, објаснио је Зејд.