Кинеска компанија China Road and Bridge Corporation (ЦРБЦ) треба да плати око 200.000 еура због уништавања риба и другог живог свијета у ријеци Тари током изградње аутопута Бар-Бољаре, пресудио је Основни суд у Подгорици, потврђено је из тог суда Радију Слободна Европа
Кинеска компанија China Road and Bridge Corporation (ЦРБЦ) треба да плати око 200.000 еура због уништавања риба и другог живог свијета у ријеци Тари током изградње аутопута Бар-Бољаре, пресудио је Основни суд у Подгорици, потврђено је из тог суда Радију Слободна Европа (РСЕ).
ЦРБЦ је главни извођач градње дионице аутопута од 41 километар, која траје шест и по година и која би, према последњим најавама, требала да буде завршена до краја године. Дио радова се одвијао у реону тока ријеке Таре чији је кањон од 1977. под заштитом УНЕСЦО.
Кинеску компанију је тужило Спортско риболовно друштво “Тара и Морача”, које је априла 2018.године склопило уговор са Министарством пољопривреде о коришћењу и управљање тим природним добром на подручју општине Колашин.https://3f2b14675e736e62ce8b342f15b98f24.safeframe.googlesyndication.com/safeframe/1-0-38/html/container.html
“Опструкцију су нам вршили највише они који су требали да штите ријеку Тару”, каже за РСЕ предсједник друштва Момир Живковић, и додаје да добијени судски спор зато ипак има горак укус.
“Чак су и неки људи из државних органа на суђењу свједочили у корист ЦРБЦ-а, иако су постојали папири које су њихови службеници потписивали, о томе што сам ја изјављивао и документовао аудио и видео материјалом”, казао је Живковић.
Додаје и да су у својој околини нису имали неподијељену подршку и разумијевање.
“Нисмо задовољни чињеницом да су се неки наши људи из Црне Горе и Колашина односили према томе као да ријека није наша, као да не треба нашој дјеци, ни њиховој дјеци. Мислили су да су Кинези у праву, а ја кажем – људи, ради се Тари, о нашем добру и граду Колашину”, рекао је Живковић.
Из ЦРБЦ-ја нису жељели да коментаришу одлуку суда, али су за РСЕ потврдили да ће уложити жалбу.
Министарство: Сад се санира раније учињена штета
Колашинским риболовцима је пресудом додијељена одштета од 34,500 еура за уништавања ријечног живог свијета, 60,750 еура за изгубљени природни прираст риба, те 87,600 еура због неиздавања риболовних дозвола усљед угинућа риба и других водених организама. Тужени је обавезан и да надокнади судске трошкове од 4.700 еура, наводи се у првостепеној пресуди.
Министар екологије, просторног планирања и урбанизма Ратко Митровић није конкретно одговорио на питање РСЕ о пресуди, као ни бројним оптужбама о еколошкој штети које су пратиле изградњу аутопута.
“Ми смо ту (у министарству) мање од годину, а аутопут је требао да се заврши прије годину и нешто. Све што се дешавало, углавном се дешавало раније, сада су неке завршне фазе изградње када се буквално санира оно што је направљено. Ми сад гледамо колико је могуће да се направи у овој фази”, казао је Митровић за РСЕ.
За контролу еколошког сегмента изградње ауто пута, до прије годину дана, било је задужено Министарство за одрживи развој претходне Владе, Демократске партије социјалиста (ДПС) која је са кинеском компанијом и уговорила изградњу дијела ауто пута.
Сада је тај ресор у надлежности Митровићевог министарства који је на ту функцију изабран почетком децембра 2020.године, након што су Демократски фронт, Демократе и грађански покрет УРА заједно освојили већину на августовским парламентарним изборима, а ДПС прешла у опозицију.
Иначе радове на аутопуту контролише Комисија Монтепута, компаније Владе Црне Горе и француско-италијански конзорцијум Ингероп-Геодата.
Изградњу прве дионице аутопута прате бројне оптужбе цивилног сектора о нарушавању еколошких и природних ресурса ријеке Таре, која је под заштитом УНЕСЦО програма “Човјек и биосфера”.
Невладина организација МАНС (Мрежа за афирмацију невладиног сектора) је 2018.објавила снимке дрона који су указали да је корито ријеке промијењено у реону Матешева код Колашина, гдје се гради аутопут.
Потом је УНЕСЦО 2019констатовао у свом извјештајуда је у зони градње аутопута девастирано ријечно корито, а након инспекцијског налаза да је оно продубљено у зони моста Тара 2, августа 2021. је најављено да ће га ЦРБЦ санирати.
Почетком марта је Основно државно тужилаштво у Колашину поднијело оптужницу против ЦРБЦ-а због грађења без документације и оштећења животне средине.
У цивилном сектору очекују да се преиспитају и друге притужбе на рачун ЦРБЦ
Уколико ова пресуда постане правоснажна, ни у ком случају не аболира ЦРБЦ или неког од њених подизвођача од одговорности за све оно што је урађено током градње аутопута, каже за РСЕ Дејан Миловац из МАНС-а.
„Овдје говоримо о приватној тужби једне организације, и ова досуђена штета, ако постане правоснажна, ни у ком случају не би смјела да представља задовољење правде у правном и материјалном смислу када је у питању оно што смо имали прилике да свједочимо у задњих шест година колико се гради ова дионица“, казао је Миловац.
Подсјећа да је МАНС поднио двије кривичне пријаве 2018. и 2019. године против ЦРБЦ из истих разлога, због загађења животне средине великих размјера, али су обије одбачене од стране актуелног тужилаштва. Ипак, сматра да то није крај, те да ће те и друге пријаве бити тест за неко ново тужилаштво.
„Надам се и да ћемо поред ове пресуде која је сада неправоснажна, у наредном периоду морати да очекујемо друге, и то ће бити тест за тужилаштво и друге процесе по службеној дужности када је у питању девастација ријеке Таре, али и других дјелова природе који су се нашли на траси ове дионице“, очекује Миловац.
Адвокат Спортско риболовног друштва Тара и Морача Владимир Чађеновић сматра да су по питању заштите Таре заказале инспекције и друге инстанце, и подсјећа на ријечи бившег министра одрживог развоја и туризма Павла Радуловићакоји је казао да је на Тари било преко 117 инцидентних ситуација.
“Сада су се покренуле инспекције и тужилаштво, али то је у највећој мјери потекло од нас, нашим залагањем”, сматра Чађеновић.
За опоравак ријеке потребне године
У документацији клуба прикупљеној на терену се наводи да су се у Тару сливале непречишћене цементне и отпадне воде, да је ријека свакодневно била мутна, те да је било великих излива бетона и фекалија, каже Живковић и процјењује да ће за опоравак Таре требати године.
“Рибе сада нема, а по процјенама вјештака и струке, треба најмање пет до десет година да се биодиверзитет опорави, од чега би риба могла да живи. То је онај биљни свијет који се налази у ријекама, а уништен је јер је вађен из ње велики материјал за потребе пута; то су радили ноћу, али смо ми све то документовали. Око десет метара су биле рупе одакле су вадили материјал. Али ето, то пара што буде, искористиће се за порибљавање ријеке”, рекао је Живковић.
Но, осим еколошке, и економска димензија изградње пута била је проблематична.
За изградњу дионице аутопута од 41 километра држава секредитно задужилакод кинеске ЕXИМ банке за 809 милиона долара на период од двадесет година, а затим за додатних 90 милиона, колико кошта изградња приступних путева.
Прву рату кредита од око 28 милиона еура Влада је уплатила 21. јула ове године,након што јеМинистарство финансија склопилохеџинг аранжману циљу заштите црногорског јавног дуга од валутног ризика са двије америчке и двије европске банке.