Општина Херцег Нови и Влада Црне Горе имају добру комуникацију по питању рјешавања статуса болнице „Мељине“, и улажу се огромни напори да се она сачува јер би то било врло значајно за здравство у Црној Гори и помогли би да херцегновска општина буде опет препозната као центар здравственог туризма, казао је први човјек локалне управе у Херцег Новом Стеван Катић. Он је у емисији ТВЦГ рекао да људима у болници Мељине одаје признање због огромних напора које улажу да она опстане.
Власник Атлас групе Душко Кнежевић, који је учесник приватизације, казао је укључујући се преко Скајпа да су имали одличан план али да је економска криза 2008.године и одлука партнера из Абу Дабија да се повуче урадила своје. Он је рекао да је директорка Оливера Елез због дуга према њој болницу у садејству са бившим министром здравља Кенаном Храповићем одвела у стечај.
Кнежевић је оптужио, како је рекао, стечајну „црну тројку“, Блажа Јованића, Сашу Зејака и Снежану Јовић, да су починили злоупотребе, и то радећи за шефа државе и ДПС-а Мила Ђукановића.
„О томе треба да се отворено разговара“, казао је Кнежевић.
Наводи да су након приватизације имали бројне опструкције, да није ни дата дозвола да би тамо могло да се гради. Казао је да је цијели комплекс замишљен као здравствено-туристички, те да је од потенцијалног суинвеститора тражено да се болница и комплекс одвоје.
„Нама је одштетни захтјев 74 милиона за болницу Мељине, па држава нека види како ће“, казао је Кнежевић.
Он тврди да га је Интерпол скинуо са свих потјерница, али да постоји процес који се води у Великој Британији за изручење, мада је Црна Гора тражила одлагање јер нема министра правде који би потписао судска документа. Навео је да би се вратио у Црну Гору, али страхује за безбједност, јер нема никога ко би му гарантовао сигурност.
Каже да имају три предлога за Мељине, али да је централни да се признају улагања и одбију од одштетног захтјева током арбитраже. Наводи да са премијером Здравком Кривокапићем о овоме није разговарао, већ са његовом кћерком, која је, како каже, стручњак за ову област.
Како је рекао Жарко Остојић, стечајни управник, Кнежевић је изнио нетачне тврдње. Он наводи да се морају одвојити политичке конотације од овог случаја.
„Људи које сте поменули, нека дођу у емисију па нека објасне. Ја сам увјерен да прича овако иде у правцу политичких дешавања“, рекао је Остојић.
Он је навео да су у новембру прошле године послао је захтјев на шест адреса за које је сматрао да су мериторне за рјешење проблема.
„И десио се помак“, подвукао је Остојић.
Он је рекао да су стварани услови да се настави ђелатност, јер у болници је јако добар колектив, који заслужује да добије прилику да настави да ради.
„Понашамо се већ дуже као да стечаја малтене нема“, рекао је Остојић.
Дугови прије отварања стечаја 15 милиона
Стечајни управник је казао како је уложио лични напор да се ствари покрену и да болница настави да функционише.
„Позајмио сам средства за исплату новембарских и децембарских зарада радницима. Дио средстава која нам се дугују стигла су и од Фонда здравства“, рекао је Остојић.
Он је процијенио да је бивши војни комплекс подијељен практично између двије фирме, и да сада имамо ситуацију да болница Мељнине користи као закуп неколико ођељења која припадају другој фирми.
Остојић је објаснио да су дугови прије отварања стечаја око 15 милона еура признати, а дугови око 25 милиона еура се односе на све оно што је он као стечајни управник оспорио.
По оцјени Оливере Елез, медицинског директора болнице Мељине, стање је редовно, а то значи да болница функционише са дефицитом кадра и средстава, па се то већ може назвати и редовно стање.
„Погрешно је негђе закључено да та болница не може да постоји. Мада, од момента продаје болнице ништа се скоро није уложило од опреме, ништа крупно и ништа значајније што би поправило квалитет услуга. Људи се тешко одлућују да дођу код нас да раде јер не знају каква им је будућност, усљед хроничног недостатка финансијских средстава“, казала је Елез.
По наводима Веља Чађеновића, државног секретара Министарства здравља, садашња Влада је упалтила недостајућа средства од децембра 2020.године до марта 2021.године.
„Болница је у стечају, али ми смо препознали интерес да болница настави да функционише, јер ми смо овђе дошли да отварамо а не затварамо“, казао је Чађеновић.
Министарство је, како каже, од самог старта била на фону да се болница сачува, и да је обезбиједило конкретну помоћ.
„Имамо ми неко рјешење, ускоро ће бити разговора о актуелној ситуацији, буџет је усвојен а на наредној сједници Владе наћи ће се захтјев да се дио тражених средстава уплати“, рекао је Чађеновић.
Вратити Херцег Нови на мапу здравственог туризма
Предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић каже да ће локални парламент 21.јануара расправјати о овој ситуацији, истичући да су Новљани јако осјетљиви на ово питање, јер се добро зна и разумије значај ове болнице. Он наводи да је Херцег Нови до 1990.године био препознат као метропола здравственог туризма, те да је нажалост, болница као и Институт „Симо Милошевић“ практично на респираторима.
„Иако по свим стратешким документима Херцег Нови треба да буде окосница здравственог туризма. Болница није требало да буде приватизована, требало је да остане у власништву државе. Ми не протестујемо због општег добра, због здравља људи, због спашавања људских живота“, каже Катић.
Он сматра да се власник који је купио болницу играо са здрављем и животима људима.
„Ми тражимо да се ово питање хитно ријеши. У посљедње вријемем, комуникација између Општине и Владе је добра, покушавамо да ријешимо наслијеђене проблеме“, казао је Катић.
Он је рекао да треба сагледати улогу двије компаније чији је власник први човјек Атлас групе Душко Кнежевић.
„Док се расчисти питање терета и кредита, и свих других ствари, проћи ће пуно времена. Ми смо данас у својеврсној блокади. Овђе је била системска опструкција. Одајем признање људима, који улажу огромне напоре да би болница могла да опстане“, рекао је Катић.
Током емисије, саопштено је да је тужилаштво е отворило поступак против три лица због сумње да су извршила кривична ђела злоупотреба у привредном пословању, те да се настављу друге мјере и радње ради утврђивања свих околности.