Он важи за једног од људи који су били власници Црне Горе претходних 30 година
Један дио ДПС хоботнице, макар по оптужбама политичара, је и Ацо Ђукановић, брат предсједника Црне Горе Мила Ђукановића. Он важи за једног од људи који су били власници Црне Горе претходних 30 година.
Интересантно је такође што се Ацо већ дужи период не појављује ни на каквим јавним догађајима нити га ико у Црној Гори више и помиње. Да ли је због тога што неко из власти и даље чува Ђукановића, остаје домен шпекулације.
Ацо Ђукановић, брат Мила и Ане Ђукановић, ушао је у историју као формално најбогатији Црногорац у њеној историји. Рођен је у Никшићу 1965. године. За разлику од свога брата Мила, који је из Београда пратио догађаје и рушење старог комунистичког руководства, он је имао истакнуту улогу у догађајима везаним за АБ револуцију 1988/89 године као представник студената Правног факултета. Ацо је у офуцаном џемперу прозивао старе комунистичке руководиоце за поједено бесплатно јагње, а народ није ни слутио да ће се само коју годину касније Ацо обрести у друштву италијанских мафиоза са југа Италије, чувених шверцера нафте, цигарета и дроге, бити њихов јатак и намицати милионско богатство. Све то док је народ ојађен и опљачкан, остављен без посла и на улици, борио да на сваки начин састави “крај са крајем“, пише Борба.
Од “музичког продуцента“ до јатака италијанских мафијаша
Ацо Ђукановић, је почетком деведесетих био “музички продуцент“, а прије пар година је испливао снимак његовог жирирања 1991. године, када је оцјењивао пјесме које су биле кандидати да представљају Југославију на Евросонгу. Ђукановић је кроз своју фирму „Маратон“ организовао и промовисао фолк концерте.
Врло брзо се из “продуцентских вода“ укључио у шверцерске. Када се тадашња СР Југославија нашла под санкцијама и блокадом, цвјетао је шверц нафте и цигарета, као и др. акцизне робе, па се предузимљиви Ацо, користећи положај свога брата Мила, премијера Црне Горе, отиснуо у криминалне воде.
“Италијански мафијаши укључени у шверц цигарета преко Јадрана, дружили се се и поклањали ствари Ацу Ђукановићу, док их је истовремено некадашњи шеф барске полиције Васо Баошић чувао од хапшења, а за Брана Мићуновића кажу да командује Црном Гором, писали су медији.
Током саслушања код бившег тужиоца Ђузепеа Шелзија, Томазо Лараспата 1998. причао је како је брат премијера Мила Ђукановића тих година био нераздвојан са, такође, високопозиционираним чланом крими клана Константином Самом.
Лараспата је члан клана Сакре Короне Уните који је, према налазима тужилаштва у Барију, као бјегунац од италијанског судства боравио заједно са братом Рафаелеом у Црној Гори до 7. октобра 1997, кад је побјегао назад у Италију. Ухапшен је 30. 01.1998. године. Само је у Италији ухапшен крајем маја 1997. године, када се вратио у Италију из Црне Горе.
На саслушању код Шелзија тужиоца који је покренуо истрагу о црногорско-италијанској шверцерској вези, Лараспата тврди да је Консатантино стално био заједно са “предсједниковим братом”, да су му поклонили бијелу “калибру”, а касније и 10 милиона лира.
То су све радили, како је Лараспата причао, да би “придобили” Васа (Баошића) који им је говорио када треба да се склоне, јер их тражи полиција из Барија.
Истом тужиоцу, бос Сакре Короне Уните Бенедето Стано, испричао је да је у Црној Гори главни Брано (Мићуновић), да он свиме командује и да је у веома добрим односима са Милом Ђукановићем. У исказу он тврди да су и други мафијашки босови из Италије имали комуникацију са Ђукановићем, да су помагали црногорску полицију и Владу и да су “тамо све мафијаши“.
Вито ди Емидио је у свом свједочењу пред тужиоцем Шелзијем рекао: “Два пута је дошао предсједников брат, само два пута је та особа дошла, а послије је предсједников брат слао особу са бијелим аутом, неку врсту Хонде Цивиц, они мали аутомобили… Та је особа увијек долазила наоружана и узимала врећу… узимао би 400-500 милиона (лира, око 400-500 хиљада тадашњих марака) и односио их“
Ацо власник Прве банке, основане 1901.
Деведесете су млађем Ђукановићу прошле у шверцерским пословима са “италијанским туристима“, како су их називали шефови партијске ДПС полиције, пословима са цигаретама и нафтом, те намицању огромног богатства, до тада незамисливог за сиромашне црногорске прилике. Познат по љубави према пјевачицама и коцки, с времена на вријеме би по кулоарима долазиле приче како је Ацо изгубио стотине хиљада у казинима на црногорском приморју или као у јуну 2000. године учествовао у пребијању члана ЛСЦГ-а Зорана Кљајића у хотелу “Црна Гора“. А онда је дошао моменат за коначан улазак у “легалне токове“.
Одмах након референдума 2006. године, 29. августа 2006. године “Црногрска комерцијална банка“ је продата мађарској ОТП банци за 105 милиона евра. Купопродајни уговор је потписала сестра Миодрага Перовица, Милка Лјумовић, уз договор да остане на челу банке. Од тих 105 милиона евра Ацо Ђукановиц је добио око 11 милиона, Драган Брковић (компанија “Вектра“, Милов кум) добио је око 19 милиона евра.
„Монтенова“, фирма која је у власништву Аца Ђукановића, брата тада одлазећег премијера Црне Горе Мила, је након трансакције на Монтенегроберзи постала највећи власник „Никшићке банке“ са више од 42 одсто акција. Акције су продате по номиналној вредности од 127,82 евра. Половина укупног износа је плаћена у готовини, а остатак у обвезницама старе девизне штедње.
“2007. године извршена потпуна промјена визуелног идентитета и назив је промијењен у Прва банка Црне Горе – основана 1901. Овим измјенама жељела се сачувати традиција коју банка има, али и афирмисати њена активност на читавој територији Црне Горе. Упоредо са тим, промијењено је и сједиште банке, са новом локацијом у Подгорици“, пише на сајту “Прве банке“, чији је Ацо већински власник.
О раду “Прве банке“, по многима највеће пераонице прљавог новца у историји ових простора, написане су тоне текстова и анализа.
“Контролом Прве банке током 2006. ЦБЦГ је утврдила поједине неправилности у пословању мањег степена и предложила мјере за њихово отклањање“, стоји у извјештају Бриселу. Нешто касније, након што је објелодањено да је Прва банка „пренапрегнута“, пошто је укупни износ депозита на њеним рачунима мањи од износа издатих кредита, Влада Црне Горе одлучује да интервенише.
„Зато у октобру 2007. предлаже измјене Закона о буџету. Идеја је да се државни депозити из ЦБЦГ пребаце на рачуне „комерцијалне банке у домаћем власништву“. Прва банка је, случајно, била једина која је задовољавала тај критеријум“, пишу тадашњи медији и истичу да тај предлог није прошао, па Министарство финансија крајем исте године шаље на усвајање нови Закон о банкама.
Закон је, уочи гласања, нафилован амандманима ДПС-а који, према мишљењу стручњака, „штите интересе власника банака, а увећавају ризик за депоненте и повјериоце банке“. Укратко, ЦБЦГ су везане руке да би управа Прве слободно спроводила налоге главног акционара. Ко год је хтио, знао је шта се спрема.
Влада Црне Горе и Прва банка су 17. децембра 2007. године потписале уговор о кредитној подршци од 44 милиона еура. Владин кредит враћен је једним дијелом и из помоћи појединих државних фирми, обелоданили су подгорички медији. Један од помагача Прве банке, према овим изворима, јесте и Јавно предузеће Регионални водовод, при чему се наводи да су трошкови изградње регионалног водовода за црногорско приморје порасли за 26 милиона евра, али није јасно да ли је узрок томе аранжман са Првом банком.
Документи до којих је дошао ОЦЦРП откривају да је оптужени нарко бос Дарко Шарић депоновао милионе у Прву Банку Црне Горе, те био један од њених највећих клијената.
“Прва банка Црне Горе, коју контролише породица премијера Мила Ђукановића, била је банка која није говорила „не“. Посебно не једном од својих највећих клијената: Дарку Шарићу, недавно ухапшеном нарко босу који је у значајној мери пословао преко ове банке. Не само да је отварала рачуне и пословала са Шарићем, банка је њему и његовим сарадницима, укључујући Родољуба Радуловића и покојног Драгана Дудића, одобравала необично повољне услове. Шарића полиција и тужилаштва оптужују да је био вођа међународне мреже кријумчара кокаина из Јужне Америке у Европу која је прошверцовала тоне кокаина и опрала милионе евра. Према истрази српског Специјалног тужилаштва за борбу против организованог криминала, Радуловић је учествовао у шверцу 1,8 тона кокаина тако што је обезбедио бродове којима се дрога превозила, док је Дудић био један од шефова групе. Радуловић је оптужен у Србији и налази се у бекству, док је Дудић убијен у Котору 2010. године. Но за ову банку Шарић је био поуздан клијент који им је у време кризе притекао у помоћ, орочивши милионски депозит у тренутку када је банка једва извршавала налоге својих депонената.
У послу са Шарићем и осталим криминалцима, банка је кршила закон и властите интерне правилнике, наводи се у извештајима Централне банке Црне Горе до којих је дошла истраживачка мрежа Organized Crime and Corruption Reporting Project (ОЦЦРП). Незаконите активности банке детаљно су описане на хиљадама страница тајних банкарских докумената у поседу ОЦЦРП-а. Документи откривају корупцију, похлепу и нестручност.
При склапању ових послова банка није поштовала Закон о спречавању прања новца, властита правила, нити је следила добру банкарску праксу. Велики број фирми које су добиле кредите су на крају пропале. Куповина некретнина новцем од кредита уобичајен је начин прања новца. Део кредита никад није отплаћен. Напротив, банка је спашена новцем пореских обвезника. Није могуће утврдити да ли је банка икада вратила тај новац. Питање је зашто би нека банка финансирала такве контроверзне бизнисмене, од којих су многи управљали фирмама које су исказивале мале или никакве приходе и велике губитке. Ђукановићева породична банка се налази у средишту нечасног савеза између власти, организованог криминала и бизниса у Црној Гори. У међународним круговима ова земља све више стиче репутацију земље којом влада организовани криминал“, пише у истраживачком тексту.
Ацова лименка
Судском пресудом, држава Црна Гора исплатила је вишемилионски износ брату бившег црногорског премијера, у случају познатом као афера „Лименка”. Ацо Ђукановић је купио земљиште и зграду у центру Подгорице од полиције, али уговор је раскинут. Иако је дио опозиције и невладине организације упозоравао како је сам уговор из 2008. незаконит, државно тужилаштво још није реаговало на бројне оптужбе о наводним злоупотребама.
Упркос томе што је зграда првобитно продата, грађани су и даље могли да на истом мјесту подижу нове документе. Рок за исељење истекао је 2010. године, а двије године касније уговор је раскинут. Полицијски службеници остали су у такозваној „Лименци”. Због непоштовања услова купопродајног уговора, који је тада одредила држава, односно Управа полиције, Виши суд је наредио да се из црногорског буџета исплати одштета купцу, односно Ацу Ђукановићу.
Везано за тај случај, остала је чувена и изјава Мила Ђукановића, када је на питање како гледа на то да је његов брат тужио државу Црну Гору одговорио да он то не би никада урадио, те да “нисмо сви исти“.
Ацо Ђукановић је 2008. године купио земљиште од преко 7.000 квадрата на којем се налази „Лименка“, а Управа полиције и МУП уговором су се обавезали да ће се иселити из тог објекта до краја 2010. године. Он је тужбу против државе поднио у јулу 2012. године, након што је Влада одбила да му исплати обештећење због неиспуњених обавеза из уговора о купопродаји земљишта у подгоричком насељу Момишићи. По пресудама које су донијели црногорски судови, Ацо Ђукановић ће за земљу коју је платио преко три милиона еура добио три пута више новца.
Наиме, Ђукановићу је досуђена одштета од скоро 10 милиона еура. Правоснажном пресудом Вишег суда Ђукановићу је досуђено 7.050.000 еура на име изгубљене добити, уз затезну камату. Мимо износа досуђеног том пресудом, њему су до сада исплаћена скоро два милиона еура на име камата и накнаде штете у вези са куповином „Лименке“.
Власник пола Црне Горе
Прва банка у већинском власништву Аца Ђукановића, одузимањем имовине због невраћања кредита, власник је 300.000 квадрата земље – 50 атрактивних земљишних парцела и комплекса локација од Улциња, Херцег Новог, Подгорице, Никшића преко Даниловграда, до Жабљака и Колашина…
Увидом у катастарску евиденцију Управе за некретнине, на банку брата лидера ДПС-а Мила Ђукановића, укњижено је и стотињак комфорних станова, пословних простора, гаражаног, магацинског простора и бивших фабричких хала, чија површина прелази 30.000 квадрата.
Ацо Ђукановић годинама покушава продајом да поврати милионе еура заробљених у некретнинама, али многе од њих никако да пронађу новог власника.
Велику имовину банка има у главном граду – власник је земљишног комплекса од 21.682 кавадрата у приградском насељу Куће Ракића, као и комплекса од 22.720 квадрата у Гољемадима, на 13 километара према Цетињу.
Значајна имовина лежи и у стамбеним и пословним објектима: у Улици Вака Ђуровића Прва банка посједује породичну кућу од 108 квадрата са двориштем од 1.929 квадрата.
Однедавно је укњижена на пословни простор од 118 квадрата, као и пословно-стамбене зграде 1.522 квадрата и 1.945 квадрата дворишта у Подгорици.
Прва банка у Будви власник је готово 100.000 квадрата земље на десетак атрактивних локација и 15 станова, укупне површине 1.320 квадрата.
Једна од најатрактивнијх локација је земљишни комплекс од 6.286 квадрата изнад Милочерског парка, коју је Прва банка преузела након што фирма Сан инвестментс није вратила кредит.
У њеном власништву је земља у Буљарици: 34.997 квадрата на коју су се укњижили у августу прошле године.
У селу Крушевица на Паштровској гори изнад Петровца, банка располаже парцелом од 1.237 квадрата, док је на локалитету Ступови у Петровцу власник 1.600 квадрата земље.
На периферији Петровца, банка је власник и земљишта од 8.231 квадрата са објектима, некадашњег одмаралишта, који су припадали будванској фирми Суннy хилл, иза које су стајали људи блиски Светозару Маровићу.
Комплекс је заплијењен, јер фирма није вратила кредит од 2.900.000 еура, који је узела прије 10 година.
Прва банка тражи нове власнике и за два земљишна комплекса на брду Кошљун изнад Будве, од 10.000 и 14.796 квадрата, које су због неплаћеног кредита узели од будванске фирме СП Луна, неформалног свједока сарадника Вида Рађеновића.
Ријеч је о општинској земљи коју је та фирма купила на фингираној лицитацији, да би је продала фирми палестинског бизнисмена Мухамеда Рашида.
Посао се изјаловио, а случај је процесуирало Специјално тужилаштво.
Ђукановићева банка упорно покушава да прода и једну од најатрактивнијх локација до које је дошла прије четири године, због невраћеног кредита од 6,5 милиона еура фирме ”СЛОБшар & Цок”, убијеног Даниловграђанина Слободана Шарановића.
Ријеч је о 12.000 квадрата земље на булевару у Бечићима, наспрам хотела Сплендид на мјесту некадашњег Титексовог одмаралишта.
Бјекство у Луксембург
Након политичког слома ДПС-а на изборима 30. августа прошле године, млађи Ђукановић је, како сазнајемо, највјероватније отишао за Луксембург са породицом, том приликом је “покупио одређену документацију“ своје Банке и неких трансакција, те у Луксембургу предао папире за добијање држављанства.
Тако је Ацо, најбогатији Црногорац у историји прешао пут од АБ револуционара у офуцаном џемперу и борца за радничка права, преко патриоте и борца за државу, да би дошао до избјеглиштва и егзила у далеком Луксебургу.
Извор: Борба