ОТВОРЕНО ПИСМО ЧЛАНА ЖИРИЈА ЗА ДОДЈЕЛУ
ТРИНАЕСТОЈУЛСКЕ НАГРАДЕ ЗА 2021. ГОДИНУ,
ПРОФ. ДР ДРАГАНА КОПРИВИЦЕ, ПРЕДСЈЕДНИКУ СКУПШТИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ, МР АЛЕКСИ БЕЧИЋУ, И ПРЕДСЈЕДНИКУ ВЛАДЕ, ПРОФ. ДР ЗДРАВКУ КРИВОКАПИЋУ
Реагујући на, како каже, омаловажавајући однос и лошу организацију додјеле Тринаестојулске награде, један од чланова жирија професор доктор Драган Копривица обратио се саопштењем за јавност које интергрално преносимо.
“Као члан Жирија за додјелу Тринаестојулске награде за 2021. годину, у обавези сам да вам се непосредно обратим, и изнесем лични став о церемонији додјељивања, током које је, бар по једном основу, направљен недопустиво груб и омаловажавајући однос према цјелокупном Жирију.’‘
“Ово је тим прије што је објективна црногорска јавност недвосмислено исказала став да је нови Жири, као ријетко који досад, одупирући се свим кључевима и комбинацијама, донио поштену и објективну одлуку о лауреатима. Уосталом, и умјетник Дарко Никчевић, који се захвалио у име свих добитника, истакао је да је Жири гласао поштено и одговорно.“
“Основно питање, везано за моје реаговање, односи се на дилему да ли сте, поштована господо, и лично пропратили израду протокола саме вечери, или је он донесен без вашег знања. Ако нијесте били благовремено упућени, онда је то ваш заједнички пропуст, а, ако јесте, онда је ваш пропуст још већи.
Као најстарији члан Жирија, добро сам упућен у све детаље протокола, који се, морам признати, за вријеме владавине Ђукановића, без иједне грешке спроводио током свих година и деценија на Вили „Горица“, при чему се строго водило рачуна да се дигнитет награде пропрати и односом уважавања према самом Жирију, који је увијек сједио у првим редовима. Иако су одлуке често бивале и предметом највећих критика у црногорској јавности.
Дијелим са вама мишљење да је сујета непотребна и штетна, тако да сам, кад ми је речено да, као члан Жирија, треба да сједим не у првим редовима, него на балкону, без ријечи пошао и заузео мјесто поред предсједника Жирија, Вуковића, а потом су стигли и остали балконски чланови Жирија.“
“Истину говорећи, од тог мјеста сам имао користи што сам на тој позицији сусрео и упознао важне личности из нашег грађанског живота, господу предсједнике општина Херцег Нови, Котор и Тиват, Стевана Катића, Владимира Јокића и Жељка Комненовића, којима, по мом мишљењу, такође није било мјесто на балкону, него у првим редовима. Али, мјере ИЈЗ досад су правдале много тога у Црној Гори, па нек тако буде и у овом случају.
Но, да је све остало на томе, ни по јада: кад сам запитао предсједника Жирија кад треба да говори према протоколу, он је одговорио да њега по протоколу на листи уопште нема!
У невјерици сам замолио једну од дама из протокола да оде и провјери тај скандалозни податак, а она нам је након неколико минута мирно ухватила муштулук да предсједник Жирија заиста неће образлагати став пред присутнима и цјелокупном јавношћу, а то је већ преседан за свих ових година и деценија.
Наравно, не желећи ничим да помутимо свечарску атмосферу скупа, и значај највишег државног признања, нијесмо оба демонстративно устали, нијесмо отишли у хол и обратили се пред камерама свим присутним новинарима и јавности Црне Горе, него смо коректно пропратили програм додјеле Тринаестојулске награде.
Али сматрам да је ред да овим путем укажем на недопустиво понашање и нечију самовољу – одузимање ријечи предсједнику Жирија да образложи оно због чега је високи скуп и организован – одлуку, своју, и цијелог Жирија, зашто се гласало за тројицу угледника, чији избор је поздравила сва објективна Црна Гора.
Зато и даље стоји флагрантно питање: ко је и када одлучио да предсједник Жирија, по први пут у историји додјеле Тринаестојулске награде, не образложи Одлуку Жирија? И зашто му то није чак ни саопштено, него се ћутке, вјешто прешло преко те уобичајене обавезе, а предсједник остао затечен, без текста, чекајући Годоа на балкону, с текстом у рукама, који неће читати.“
“Да ли је све то био и срачунати маневар да се дискредитују представници Демократског фронта у Жирију, да буду вјешто заобиђени на досад незабиљежен начин? Да се и од додјеле награде направи полигон реваншизма? Да ли је морало чак и при додјели највишег државног признања доћи до тренирања строгоће и примјера самовоље у пракси, обрачуна Демократа и премијера с Демократским фронтом и Коалицијом „За будућност Црне Горе“? Да се покаже ко је газда?
По мом мишљењу, за овај груби превид у протоколу, или срачунато игнорисање Вуковића, неко би требало да упути јавно извињење, али нијесам сигуран да је ријеч само о протоколарној грешци.
Независно од лавине критика на Фејсбуку већ од синоћ по неким другим основама, и већ неких негативних реакција појединих политичара, сматрам да се дилетантски гафови игнорисања Жирија и његовог предсједника више не смију дешавати. Првенствено зато што се тиме урушава дигнитет Тринаестојулске награде, а Жири своди на технички орган, који је само збрајао гласове и ништа више.
Наша браћа Енглези имају фин обичај да кажу оно већ познато: „Ласт, бат нот лист.“, тј. „И још посљедње, али не мање важно.“: како је вече додјеле награда текло, много тога је „шкрипало“. С времена на вријеме у самом току се осјећало и доста тога дилетантског, а сметало је и што је водитељица програма била у улози да, умјесто предсједника Жирија, она чита дио образложења о дометима тројице добитника! А у једном трену, као на некој фешти, понукала је публику ријечима, отприлике: „Ајмо, аплауз!“, те општи утисак о тако важној манифестацији, додјели највишег државног признања, и није баш повољан.
„Злобници“ би, уз све ово, устврдили да је цио сценарио помало дјеловао као приредба за вишу основну школу, у којој се сам значај Тринаестојулске награде до краја вечери губио пред надодатим нумерама, током којих смо, у духу изворног соцреализма, бар с фашизмом завршили, а Хитлер у Музичком центру у Подгорици погинуо једном завазда! Исти „критизери“ би на крају устврдили да се све претворило у аутопромоцију предсједника Скупштине и Владе, што је и био циљ цијеле манифестације, али да то ипак препустимо јавности да оцијени има ли назнака за чак и тако нешто. “