Предсједник државе Мило Ђукановић не може својевољно, кад му се то свиђа, да распусти парламент и сваки такав покушај, без сагласности саме Скупштине, конституисао би удар на уставни и правни поредак државе, оцијенила је посланица Демократског фронта и предсједница скупштинског Уставног одбора Симонида Кордић.
Она је у интервјуу “Вијестима” рекла да предсједник државе крши уставне обавезе и чак настоји да узурпира овлашћења парламента.
”Излаз из ове ситуације је јасан: враћање прије свега предсједника Црне Горе у оквире које Устав прописује и поступање у складу с правним поретком. Уколико до тога не дође, Скупштина има обавезу да испуни своје уставне обавезе и смијени предсједника због кршења Устава”, казала је Кордић.
Ђукановић је одбио да мандат за састав владе на предлог 41 посланика да Миодрагу Лекићу (Демос) и умјесто тога је поднио захтјев за скраћење мандата Скупштини. Стара парламентарна већина на то је одговорила предлогом за утврђивање да ли је предсједник Црне Горе повриједио Устав, али коначну одлуку о томе може донијети само Уставни суд, који је тренутно без кворума за рад. Ђукановић је наговијестио и да би могао да донесе указ о распуштању Скупштине, у случају да се одбије његов предлог за скраћење мандата.
Да ли Вас забрињава продубљивање институционалне и политичке кризе у држави и како видите њено разрјешење?
Веома ме забрињава садашње стање у држави, посебно чињеница да се упркос постојању јасне парламентарне већине везане за избор извршне власти омета именовање мандатара, чиме се урушава уставни поредак и угрожава оперативно и правно функционисање државе. У таквом стању политичке нестабилности и правне несигурности, сви остали процеси су пољуљани. Ствар је утолико гора што предсједник државе крши своје уставне обавезе и чак настоји да узурпира овлашћења парламента.
Како ће ваша партија и ДФ реаговати у случају да Ђукановић указом распусти Скупштину и распише пријевремене парламентарне изборе?
По питању распуштања парламента Устав је веома јасан. Скупштину може распустити она сама или Влада, ако Скупштина не функционише. Предсједник једино може да предложи парламенту да сам себе распусти, па да тек на основу одлуке Скупштине о распуштању донесе указ којим то констатује. На исти начин он указом проглашава законе, које, наравно може да усвоји једино Скупштина, а никако их не може донијети предсједник сам. Дакле, нема говора о томе да предсједник може својевољно, кад му се то свиђа, да распусти парламент. Највећу уставну и политичку снагу у нашем систему има управо парламент, који се и сматра “мајком свих власти” у једном демократском поретку. Скупштина је та која бира и Владу и судије Уставног суда и чланове Судског савјета и Тужилачког савјета, итд. Из парламента у потпуности или дјелимично проистиче и извршна и судска власт. Парламент има овлашћење и обавезу да контролише остале гране власти и буде гарант демократског одлучивања. Јасно је да Устав који је дао сва та овлашћења парламенту, не дозвољава да он може бити распуштен једностраном изјавом воље предсједника, чија су уставна овлашћења махом протоколарне природе. Сваки покушај распуштања парламента указом, без сагласности саме Скупштине, конституисао би удар на уставни и правни поредак државе.
Како ће бити споведена процедура разрјешења предсједника државе ако нема Уставног суда?
Вјерујем да ће се предсједник вратити у уставне оквире и одустати од покушаја да противуставним потезима уруши и оно што је преостало од државних институција. Уколико до тога не дође, Скупштина ће бити обавезна да искористи своја уставна овлашћења и заштити државу од узурпације власти.
Да ли као предсједница Уставног одбора осјећате одговорност што је Уставни суд тренутно блокиран?
Тешко је дати било какав утемељен и објективан приговор раду Уставног одбора. Одбор је савјесно, ефикасно и благовремено спровео све законске процедуре. Одржали смо 28 сједница и преко 50 засједања, тј. саслушања кандидата. Да би био изабран макар један судија, за њега мора да гласа најмање 54 посланика. Кад би Устав и Закон дозвољавали да се судије бирају само једним гласом, до сада би сигурно били изабрани, али сложићете се да такво рјешење никако не би било добро. Ово је компликован процес од чијег исхода у великој мјери зависи како ће ова држава изгледати наредних 12 година, колико траје судијски мандат у Уставном суду.
На консултативним саслушањима стекао се утисак да имате квалитетне кандидате. Хоће ли добити подршку или ће и они проћи као кандидати за Судски савјет?
У Судски савјет изабран је један кандидат уз подршку и Демократског фронта. За судије Уставног суда пријавило се 19 кандидата од којих је потребно изабрати четири. Увјерена сам да међу пријављеним кандидатима има довољно особа с професионалним референцама и личним ауторитетом и интегритетом који их квалификују за једну од највиших и најодговорнијих државних функција. Надам се да ће и двије трећине посланика препознати те квалитете и подржати избор судија, те тиме омогућити пуноправно и ефикасно функционисање Уставног суда.
Због чега ДФ није подржао избор чланова Судског савјета? Због чега су вам адвокат Драган Шоћ или професор с искуством судије Европског суда Небојша Вучинић били лош избор?
ДФ је подржао избор професора Кораћа за члана Судског савјета и тако смо омогућили да један члан буде изабран више него двотрећинском већином. Што се тиче осталих кандидата, њихов избор није зависио од Демократског фронта. Они су на претходном гласању имали тропетинску подршку, што би било довољно да у поновљеном гласању буду изабрани. Неки од политичких субјеката који су подржали остале кандидате у првом гласању, овога пута су им ускратили подршку из њима познатих разлоге, те је тако, за сада у Судски савјет изабран један члан којег бира Скупштина и којег је подржао и ДФ.
Јесте ли одлучили како ће ДФ излаћи на локалне изборе у Подгорици и у осталим општинама? Ваш лидер Андрија Мандић је недавно поново говорио о широкој коалицији, а има информација да дио чланства преферира да и ваше партије (чланице ДФ) наступају самостално.
Ми смо заиста заговорници широке коалиције која окупља све политичке партије чији је циљ демократизација друштва и елиминисање свих стега које је бивши режим инсталирао и које су урушиле државу. Како дио партија с тог фона не жели да буде дио тако широке организације, ми ћемо свакако на изборе изаћи са свим политичким субјектима који дијеле слична начела с ДФ-ом и који сматрају да је, посебно у овом политичком тренутку, укрупњавање у изборном процесу корисно за остваривање интереса већине грађана.
Посланик ДФ-а је у Скупштини рекао да очекујете побједу у Подгорици и Зети, без обзира што је закон промијењен како би ДПС имао веће шансе. На чему се базира тај оптимизам, на истраживањима или на основу контакта с грађанима?
До сада се показало да су наше процјене исхода избора биле веома прецизне. Ми смо, као што знате побиједили 2020. године, као и 2016, када је створена димна завјеса лажног државног удара да би та, реална изборна побједа била де фацто отета. Нема сумње да ћемо и на предстојећим изборима однијети побједу, питање је једино њене убједљивости. Вјерујем да би та побједа била далеко снажнија, ако би се на јединственој листи нашле све политичке групације супротстављене ДПС-у, но и ако до тога не дође нема дилеме да ће ДПС изгубити и ове изборе, као што је је изгубио и у Никшићу, Мојковцу, Беранама…
Да ли би парламентарни дијалог био рјешење и зашто га нема? Да ли је то знак слабости у тренуку кад се захуктава предизборна кампања за локалне изборе?
Парламентарни дијалог је кључан за стабилно функционисање државе. Очекујем да се што прије ријеши криза извршне власти и изабере нова Влада која ће имати недвосмислену подршку парламентарне већине. Тиме ће се отклонити озбиљан проблем нефукционалне извршне власти од које зависи дневни живот државе и отворити простор за аутентичан дијалог у парламенту који треба да уклони препреке испуњавању свих обавеза у вези с избором судских органа и владавину права.
Да ли сте у Клубу посланика разматрали предлог ребаланса буџета, хоћете ли га подржати?
То је веома обиман документ који наши посланици пажљиво проучавају. Буџетска питања могу дјеловати мање важно у овим турбулентним временима, но не смије се изгубити из вида да је буџет кључни оперативни документ од којег зависи функционисање државе и процјена финансијске успјешности досадашњег рада. Све евентуалне спорне тачке биће елабориране на одборима и у пленуму.
Извор: Вијести