Иако је скоро 16.000 грађана дугорочно незапослено, у августу 2022. године 10.404 лица или 23,41 одсто од укупног броја незапослених су били корисници новчане накнаде по основу незапослености која износи 180 еура
Од 44.449 незапослених у Црној Гори, њих 15.995, односно 35 одсто од укупног броја, посао тражи дуже од три године, показују последњи подаци Завода за запошљавање (ЗЗЗ). Статистика ЗЗЗ показује да између једне и три године посао тражи 16.200 грађана, а мање од годину дана њих 12.254. Ипак, иако је скоро 16.000 грађана дугорочно незапослено, у августу 2022. године 10.404 лица или 23,41 одсто од укупног броја незапослених су били корисници новчане накнаде. Број корисника новчане накнаде смањио се у поређењу са истим периодом претходне године за 2.142 лица или 17,07 одсто. Новчана накнада износи 40 одсто од минималне зараде утврђене у складу са законом, а у питању је износ од 180 еура.
Статистика ЗЗЗ указује да 4.103 грађанина до 24 године живота траже посао, 4.960 незапослених је од 25 до 30 година, док 10.931 незапослених је узраста од 31 до 40 година. Како наводе, 10.237 незапослених има од 41 до 50 година, од 51 до 60 њих 10.015, 4.203 грађанина од 61 до 67 година покушава да пронађе посао.
Професор Универзитета Доња Горица и бивши министар економије Милорад Катнић је у анализи „(Не)запосленост младих у Црној Гори: Политике за повећање запослености младих“ рађеној за потребе УНДП-а указао је да је у периоду од 2011. до 2017., рачунајући и природни одлив са тржишта рада у пензију, близу 20.000 појединаца отишло у неактивност.
– Просјечна старост изласка са тржишта рада 2013. године била је 59 година старости. Имајући на уму групе које су након 2013. добиле право на рано пензионисање, просјечна старост изласка са тржишта рада сада је вјероватно нижа. Једна од уобичајених заблуда која прати овакве програме јесте да се пензионисањем ових група ослобађа простор за запошљавање младих или макар дугорочно незапослених. Међутим, имајући на уму структуру и из којих система ови пензионери долазе (бивша велика индустријска државна предузећа, војска и полиција), јасно је да слободних радних мјеста по овом основу нема и, додатно, да потреба за финансирањем ових пензија и фискални притисак смањују могућност/повећавају опрезност кад је у питању смањење пореског оптерећења – указао је Катнић.
Ван радне снаге 200.800 грађана
Статистика Управе за статистику за други квартал 2022. године је донекле другачија. Како наводе, у посматраном периоду 11,4 хиљада или 26,5 одсто незапослених лица је тражило посао краће од 12 мјесеци, до двије године 8,6 хиљада или 19,9 одсто незапослених лица је тражило посао, док је 23,1 хиљада или 53,6 одсто незапослених тражило посао двије године и дуже.
Како наводе у Управи за статистику, у Црној Гори становништво ван радне снаге (15-89 година старости) чине 200.900 лица. Становништво ван радне снаге чине сва лица старости између 15 и 89 година која током посматране недјеље нису била запослена, нити незапослена тј. која активно не траже посао, као и лица старија од 89 година. Број становништва ван радне снаге у односу на претходни квартал је смањен за 7,2 одсто, и у односу на исти квартал претходне године биљежи пад од 24,2 одсто.
Он је навео да је без обзира на обим реформских активности јасно да се проблем високе незапослености младих не може ријешити преко ноћи.
– За дугорочно рјешавање проблема треба спровести свеобухватне структурне реформе, унапређење регулативе на тржишту рада и тржишту производа и унапређење образовног система. Смањење пореског оптерећења, једноставније процедуре пријаве и плаћања пореских обавеза и већа употреба концепта е-управе, уз веће инвестиције и бржи економски раст, значајно би унаприједили могућности младих да нађу посао или да започну сопствени бизнис – казао је Катнић.