Уз српску тробојку, која се вијори са врха Титеровац на обронцима Златара, на око 950 метара надморске висине, од сада је и Часни крст, изнад манастира Милешева, средњовјековне светиње из прве половине 13. вијека.
Часни крст од четири тоне изнад Милешеве
Епископ милешевски Атанасије за Спутњик открива да није ријеч о обичном брду. На обије стране ријеке Милешевке и дан данас се налазе испоснице, у њима су вековима монаси посвећивали молитве, разговарали са богом.
„Они су баш на том месту наставили апостолску службу, као и апостоли, оставили све од овога свијета и пошли за Христом да би себе потпуно њему посветили. Дакле, вјековима је то брдо претварано у уздарије Богу, у љубави. Тај простор је сав монашки, манастир Милешева, храм Вазнесења Господњег напуњени су молитвом, светошћу. Сва та котлина, сва тај простор напуњен је молитвом и светошћу, све је то уздарје Богу. Било је природно да се као плод свега тога, на тој ветрометини, на брду, појави овај крст“, каже владика Атанасије.
Он додаје да крст није било какав знак, да се најважнији, најсудбоноснији догађај у историји човјечанства, догодио на крсту, на њему је Син божји показао своју љубав према нама, постао присутан у животу људи.
„Принио је себе на жртву за нас, да би нас поправио, исправио, да би побиједио наше непријатеље. Побиједио је сатану, побиједио смрт, охрабрио нас и привео оцу небеском, очистио нас од гријеха. Све се то догодило на том знаку. Крст Хистов је израз љубави божије и подсјетник на њу. Бог нас је удостојио да принесемо нешто као наше уздарје, да узвратимо тако што ћемо тај симбол направити од метала, да би смо се непрестално подсјећали на љубав божју и на то судбоносно историјско дјело. Крст има облик загрљаја, Христос шири руке, он нас и даље грли“, истиче владика милешевски.
Осам вјекова велике светиње
Он додаје да се дуго размишљало како у условима епидемије и другим тешкоћама прославити осам вјекова велике светиње. Закључили су да је најприродније љубав према манастиру изразити постављањем крста који ће подсећати на љубав божју и који ће истовремено бити плод љубави.
„Хтјели смо да посвједочимо да заиста јесмо у љубави божијој, да има божије силе у нама. Сазвали смо све, оне који припадају цркви, оне који су јој близу са овог простора и шире, из свих делова и живота Србије. То и јесте природа крста и љубави божије, то је саборна сила, тако да је и сам начин израде крста био крстолик“ истиче.
Владика је, каже, захвалан Господу што је све који су учествовали у овом подухвату удостојио да у тешко вријеме буду на висини свог хришћанског имена. У овом ни мало лаком послу, прво су помогли припадници Министарства унутрашњих послова.
Полиција и војска у акцији
Прошле године осам дана једна хеликоптерска јединица МУП-а утврђивала је постоље на обронцима Златара, а најзахтјевнији посао око постављања завршили су припадници РВ и ПВО Војске Србије.
Команданту, генерал-потпуковнику Душку Жарковићу владика је уручио високо одликовање Епархије милешевске, Орден Белог Анђела Првог степена, док је 890. мешовитој хеликоптерској ескадрили Пегази РВ и ПВО Војске Србије додијелио Орден Белог Анђела другог степена.
„Без њих не би смо могли крст изнијети горе. Тако је то у сабором дјеловању, свако допринесе у оном у чему највише може. Све вријеме смо били у молитви, а посебно радује што је пријепољска омладина била присупна у том саборном делу. Они су радили физичке послове, ту су и они који се баве умјетношћу, „Џип комерц“, једна фирма из Београда, они су допринијели у прављењу и склапању крста“.
Тек ће да засија
Ново знамење Милешеве направљено је од челика, крст је пресвучен цинком, свијетљеће ноћу. Остали су још мањи допунски радови око освјетљења, а саговорник Спутњика каже да ће и то ускоро бити завршено.
„Највише нас радује управо изглед крста, он светли, подсећа на раширене руке Христове које свједоче о Божјој љубави. Кад гледамо узбрдо горе, посматрамо како шири светлост, веома интимно доживаљавамо да бог грли цео наш град, не само манастир, већ и Пријепоље и даље, јер се и издалека види. Срећни смо, срце нам је на мјесту, потпуно смо убијеђени да смо урадили нешто богоугодно и човекољубиво“.
Владика додаје да је било више умјетничких рјешења изгледа крста, али да су се одлучили за оно које је могуће видјети у храмовима у Русији, али и нашим светињама на Косову и Метохији.
ИЗВОР: Спутник