Нова српска демократија Пљевља поднијела је захтјев предсједнику општине Пљевља Игору Голубовићу и предсједнику Скупштине општине Пљевља Драгиши Сокићу за истицање тробојке на зградама општине Пљевља и Скупштине општине Пљевља током државних празника (21. мај и 13. јул), али и за вријеме одређених празника који заузимају посебно мјесто у српском народу.
Предсједник ОО Нове српске демократије Пљевља Милан Мијо Лекић, истакао је да је Нова српска демократија, и раније указивала на различите облике дискриминације са којима се суочавају Срби.
„Срби су дискриминисани и по питању испољавања националних симбола. Устав Црне Горе, Закон о избору, употреби и јавном истицању националних симбола, као и Закон о мањинским правима и слободама у потпуности препознају и афирмишу право на слободно истицање националних симбола за мањинске народе. Међутим, за разлику од њих, српски народ, упркос чињеници што представља конститутивни и државотворни фактор историјског трајања ове државе, налази се потпуно у подређеном положају, јер, његови национални симболи су у потпуности маргинализовани када је у питању званична државна политика; док, у случајевима Тузи, Улциња, али и неколицине црногорских општина, гдје се, без икаквих законских препрека истичу заставе већинског албанског становништва, видимо да су потиснути и у односу према мањинским народима“, истакао је Лекић.
Он је захтијевао да се тробојка истакне за Видовдан, а потом и на Свету Петку и Савиндан.
„Вјерујем да не би требало никоме, а поготово њима двојици, посебно појашњавати због чега су ова три празника узета за примјер. Наша молба има и историјско утемељење, али и упориште у актуелној друштвено-политичкој пракси. Општепозната је чињеница да је тробојка имала статус народне заставе у Црној Гори, да су бројне свечаности – попут крунисања краља Николе I Петровића Његоша, обиљежаване управо у знаку тробојке, да је традиционална народна ношња у Црној Гори тробојна и тако даље. О заступљености тробојке у Црној Гори говорили су многи путописци и хроничари, док је њена употреба дефинисана и Уставом за Књажевину Црну Гору из 1905, гдје у члану 39 дословце стоји: „Народне су боје: црвена, плаветна и бијела“. Њена употреба била је афирмисана и у Краљевини Југославији, социјалистичкој Југославији, Савезној Републици Југославији, па све до 2004. године, када су тадашње власти донијеле одлуку у промјени државне заставе“, истакао је Лекић, подсјећајући да је, према последњем попису становништва, у Пљевљима живи 57,07% Срба, док српским језиком говори 67,52% грађана Пљеваља.
„Симболи величанствених литија у организацији Српске православне цркве, као примјер најмасовнијих скупова у историји наше општине, биле су управо тробојке, док су у Пљевљима никле на десетине и стотине графита и мурала са тробојкама. Вјерујем да ће ове чињенице, уз примјер Берана, а од недавно и Будве – општина које су увеле праксу истицања тробојке, додатно охрабрити господу Голубовића и Сокића да поступе у складу са свеопштим очекивањима огромне већине Пљевљака, који свакодневно изражавају жељу да се тробојки врати статус какав она заслужује“, закључио је Милан Мијо Лекић.