У ПЛАНУ УКИДАЊЕ И ОБЈЕДИЊАВАЊЕ НЕКИХ РЕСОРА
Листа министара скоро готова
Планирано укидање Министарства саобраћаја, нови ресори министарство екологије и министарство капиталних инвестиција, култура, наука, спорт и просвјета обједињени. У опцији за министре Јелена Боровинић Бојовић, Вук Кадић, Младен Бојанић, Велибор Марковић, Никола Трипковић, Весна Братић, Ђорђе Радуловић
Фото: Лука Зековић
Мандатар за састав нове владе Здравко Кривокапић требало би до краја радне седмице да састави свој кабинет, за који је раније добио начелну сагласност владајућих коалиција да у њему буду само стручњаци.
Због рационализације државне управе број мјеста у влади требало би да буде преполовљен, због чега ће неки ресори бити обједињени, а неки и укинути – попут Министарства саобраћаја, сазнају “Вијести”.
Телевизија Вијести најавила је да би мандатар данас поподне могао да се обрати јавности, након што свој план предочи партијама.
Прије него што предлог буде достављен парламенту, мандатар треба да добије сагласност партијских органа владајућих коалиција.
Више пута је најављивано да ће списак кандидата за министре у парламенту бити до 11. новембра.
фото: Јасна Калач
У Демократској Црној Гори и ГП УРА још немају званичних најава од мандатара Кривокапића кад ће тачно доставити предлоге експерата за владу. Из партија чланица коалиције За будућност Црне Горе нијесу одговорили на питања “Вијести”.
“Немамо званичних најава од мандатара кад ће тачно доставити предлоге експерата за владу, али према његовим ранијим најавама очекујемо да то учини до краја текуће недјеље”, рекао је Бојан Јеврић из ГП УРА.
Кривокапић је, према незваничним информацијама “Вијести”, скоро саставио списак министара и данас ће га понудити партијама.
Нова влада ће, поред премијера, имати укупно 12 министарства и двије канцеларије – за људска и мањинска права и за европске интеграције.
Актуелна Влада Душка Марковића има 22 ресора – поред премијера, има три потпредсједника и 18 министарстава.
Нови ресори у влади Кривокапића требало би да буду министарство екологије и министарство капиталних инвестиција. Јавна управа биће припојена Министарству правде, а Министарству просвјете треба да припадну ресори културе, спорта и науке.
Министарство финансија добиће и надлежност за област рада и социјалног старања, рекао је саговорник “Вијести”.
О челницима неких ресора Кривокапић наводно још није донио коначну одлуку, па су у опцији по два имена. Тако се за министарство здравља као кандидати помињу др Јелена Боровинић Бојовић и др Вук Кадић.
Бојовић је супруга Драгана Бојовића, посланика Демократске народне партије. Вук Кадић је љекар и син покојног Ранка Кадића, некадашњег лидера Демократске српске странке.
Раније је помињано да је ресор финансија готово сигуран за Милојка Спајића, који се школовао и радио на Западу. “Вијести” јуче нијесу успјеле да контактирају Спајића.
Бивши посланик и предсједнички кандидат опозиције Младен Бојанић помиње се као један од могућих сарадника Кривокапића у једном од економских сектора владе, највјероватније министарству капиталних инвестиција које ће обухватити и саобраћај и енергетику.
Министарство вањских послова планирано је за Ђорђа Радуловића, садашњег шефа једне од дирекција у МВП.
Саговорници су рекли да је мандатар за поједине ресоре контактирао више особа, па је тако раније за Министарство правде имао у виду професора Владимира Лепосавића, члана Правног савјета Митрополије црногорско приморске.
Саговорник “Вијести” јуче је рекао да мандатар сада има у плану адвоката Велибора Марковића, који је у посљедње вријеме у жижи јавности због хомофобних и сексистичких изјава. Адвокат јуче није желио да потврди, нити негира овакву понуду, не желећи да да изјаву за “Вијести”.
Саговорник је потврдио да би Весна Братић, блиска сарадница мандатара која га је наслиједила на челу НВО “Не дамо Црну Гору”, могла преузети ресор који обједињује науку, просвјету, културу и спорт.
Као чланови нове владе помињу се и предсједник Америчке привредне коморе Никола Трипковић и професор Ратко Митровић, те економиста Јаков Милатовић.
За сада је међу проблематичнијим ресорима Министарство одбране, гдје кандидат мора бити пажљиво биран због сарадње са НАТО-ом. У опцији за мјесто министра одбране био је пуковник у пензији Владислав Влаховић, али се од тога одустало. Влаховић је био војно дипломатски представник Црне Горе при сталној мисији НАТО у Бриселу.
Као једно од имена које се помињало за министра унутрашњих послова био је Андрија Јовићевић, некадашњи министар кога је ДФ протежирао и као свог могућег предсједничког кандидата на изборима 2018.
Према јуче доступним информацијама Јовићевић више није у опцији за мјесто.
Кадић: Предложио сам стратегије за борбу против ковида и за реформу здравственог система
Вук Кадић је за “Вијести” казао да му мјесто министра здравља није званично понуђено. “Нисмо причали о персоналним рјешењима што се тиче здравства и ресор надлежног министарства до сада, према мојим сазнањима, никоме персонално није понуђен”, казао је Кадић.
Он је додао да је било разговора између њега и мандатара о стратегији борбе са епидемијом коронавируса. Истакао је да ће бити мандатару на располагању, као и што је то био и прије избора, када је ушао у експерстки тим Здравка Кривокапића.
„Приоритет Министарства здравља у сљедећем периоду биће борба против коронавируса, а то ће бити један од најважнијих задатака и читаве Владе. Посебно је осјетљиво јер ће се врх другог таласа пандемије вируса ковид-19 преклопити са епидемијом сезонског грипа“, рекао је Кадић.
Кандидат за министра здравља: Вук Кадић фото: Фацебоок
Он је додао да би у бројним сегментима дјеловао другачије од садашњег руководства Министарства здравља и да је у оквиру тима мандатара Кривокапића већ предложио поред стратегије за борбу са ковид-19 и стратегију реформе комплетног здравственог систем.
Као још један кандидат за министра здравље помиње се и начелница Клиничког центра Јелена Боровинић Бојовић. Она није одговарала на питање “Вијести”.
Још нема рјешења за скупштинске одборе, чека се влада
Скупштински одбори нијесу формирани ни мјесец дана након конститутивне сједнице 23. септембра, изузев Административног одбора. “Вијестима” је потврђено да партије владајућих коалиција нису усагласиле имена будућих предсједника одбора и потпредсједника парламента, јер би о томе требало да се постигне договор у пакету са оним о формирању владе. Тек након тога, знаће се и који ће одбори бити понуђени опозицији да руководи њима.
На питање да ли су доставили кандидате за чланове скупштинских одбора из УРА је речено да још нема конкретних рјешења и да су процедуре и разговори унутар парламентарне већине у току.
Портпарол Демократа, Никола Ровчанин казао је да је на посљедњем преговарачком састанку договорено да се кандидати и расподјела одбора Скупштине заврше уочи избора владе.
Од опозиционих партија, на питање “Вијести” одговорио је само СД:”Конкретни предлози ће бити конципирани у зависности од тога којим одборима ће предсједавати опозиција, као и расподјеле мјеста која припадају опозицији унутар свих скупштинских одбора”, рекли су из СД-а.
Скупштина не може разматрати акта у процедури прије него што она прођу одборе. Тако је, између осталог, на чекању избор два кандидата за Уставни суд који треба да замијене судије који иду у пензију почетком наредне године.
О кандидатима треба прво да се изјасни Уставни одбор, а за њихов избор потребна је двотрећинска већина у Скупштини.