На лондонском тржишту цијена нафте пала је и прошле седмице, јер се трговци плаше да ће повећање камата централних банака због високе инфлације успорити раст свјетске економије , што би ослабило потражњу за нафтом.
(Фото: Пиxабаy/Илустрација)
Цијена барела на лондонском тржишту пала је 5,5 одсто на 101,16 УСД, док је на америчком барел појефтинио 6,9 одсто на 97,59 долара, преноси СЕЕбиз.
Највећи седмични пад цијена нафте у посљедњих мјесец посљедица је повећања каматних стопа централних банака у свијету како би сузбиле високу инфлацију, а то ће успорити раст глобалне економије, а тиме и ослабити потражњу за нафтом.
Највише је у фокусу америчка централна банка, након што је прошле седмице објављено да је инфлација у Сједињеним Америчким Државама (САД) у јуну достигла 9,1 одсто, нови највиши ниво у преко 40 година.
Због тога се очекује да ће Фед и у јулу, други мјесец заредом, повећати кључне каматне стопе за агресивних 0,75 процентних бодова. Неки чак шпекулишу о повећању камата за цијели процентни бод.
Тренутно се на тржиштима процјењује да постоји 75 одсто шансе да ће Фед повећати камате 0,75 процентних бодова, а 25 одсто да ће камате повећати један одстотни бод.
На тржишту помно прате и посјету америчког предсједника Джоа Бајдена Блиском истоку, од којег се очекује да ће од тамошњих партнера затражити већу производњу нафте.
Ипак, Сједињене Америчке Државе (САД) не очекују да ће Саудијска Арабија и остали одмах повећати производњу.
Чланице Организације земаља извозница нафте (ОПЕЦ) већ су активирале готово све резервне капацитете, али САД би од њих могле добити обећање да ће повећати производњу идућих мјесеци, што би тржишту сигнализирало да ће добити још барела буде ли потребно.
Аналитичари предвиђају да ће страх од слабљења свјетске економије и даље притискати цијене.
„Цијена барела у Лондону пала је прошле седмице у и испод 100 долара и вјеројатно ће наставити клизити јер страх од рецесије вјероватно неће тако скоро јењати“, наводе аналитичари Цоммерзбанка у осврту на ситуацију на тржишту.
Расположење на тржишту пригушује и нови талас заразе коронавирусом у Кини, који кочи опоравак потражње.
Прерада у кинеским рафинеријама смањена је у јуну скоро десет одсто у односу на исти лањски мјесец, а у првој половини године пала је први пут барем од 2011. године, и то шест одсто.
Након што су у прошлој години порасле више од 50 одсто, захваљујући опоравку свјетске економије од коронакризе, од почетка ове године цијене нафте су, понајвише због рата у Украјини, скочиле више од 40 одсто.