Шеф посланичког клуба Социјалистичке народне партије (СНП) Драган Ивановић, у интервјуу за „Вијести“, казао је да након што је Влади ускраћена већинска подршка због усвајања темељног уговора са Српском православном црквом (СПЦ), не искључује могућност формирања нове скупштинске већине, али ни окупљања оне која је поразила Демократску партију социјалиста (ДПС) на изборима 2020. године.
Он је у интервјуу “Вијестима” рекао да није било разговора о повратку “старе” већине, али да то није немогућа опција за рјешење кризе власти настале одлуком ДПС-а и Социјалдемократске партије (СДП) да откажу подршку премијеру Дритану Абазовићу због темељног уговора.
”А зашто то не би било реално? У политици је све реално. Ако ови заиста буду толико упорни или крајње упорни и ако се буду понашали како су наговјештавали, зашто се не би одиграла и та варијанта, односно зашто се не би правила, а може се правити, нека друга већина, и онда би ова Влада, уз неку реконструкцију – како би се све то дешавало, тешко је прогнозирати – могла да настави да ради пуним капацитетом… Вријеме иде, брзо ће се доћи до правих сазнања”, навео је Ивановић.
Он, међутим, наглашава да прво треба сачекати даљи расплет на политичкој сцени, јер му се, каже, чини да лидер ДПС-а Мило Ђукановић има други циљ – да се политичком трговином врати у “игру” из које је испао.
ДПС и СДП ускратили су подршку Влади након само два и по мјесеца од њеног формирања, због одлуке да усвоји темељни уговор са СПЦ. Међутим, двије партије још нису поднијеле посланицима иницијативу којом ће формализовати свој потез. Да ли сте, упркос томе што мањинску Владу чине/подржавају партије различитог идеолошког спектра, очекивали овако брз крах тог пројекта?
Све мањинске владе су нестабилне, и увијек постоји могућност да неко изађе из власти и откаже јој подршку. Међутим, овако нешто нисам очекивао. Посебно не у тренутку кад се потписује један уговор с вјерском заједницом, који није први такав у Црној Гори и који је већ потписан с двије вјерске заједнице. Због тога нико није правио никакве проблеме, а сад се одједном ствара политичка прича… Ја бих, ипак, мало сачекао, јер ми све личи на то да ДПС, односно г. Ђукановић који је познат као човјек који стално политички тргује, покушава да се, окренут међународној заједници, на све могуће начин врати у игру из које је заправо испао у оном правом смислу. И неки сигнали који се шаљу ових дана упућују ме на убјеђење да ДПС неће подржати СД, који је најавио иницијативу о скраћењу мандата парламенту, а чули смо да ни СДП у овом тренутку није за то да се ускрати подршка Влади…
На какве тачно сигнале мислите?
Мислим да те партије заправо играју једну политичку игру, која је, у сваком случају, дозвољена као политичка. Ђукановић, као човјек који се пита за све у ДПС-у, по сваку цијену би да себе врати у жижу интересовања и домаће и међународне јавности… Влада је таман почела да ради, да показује знаке да ће радити добро и у интересу грађана. Политика је политика, то разумијем и схватам, али чини ми се да није вријеме да се Влади ускрати мандат.
Сноси ли СНП неку врсту одговорности за овакав развој политичких прилика због тога што је, уз премијера, инсистирао на томе да се питање темељног уговора што прије скине с дневног реда?
Никад ми неће бити јасно зашто некима толико смета ово. А смета им чисто из политичких разлога. Неко намјерно диже тензије… Чули сте шта је рекао министар правде (Марко Ковач) који долази из редова СНП-а – нема никакве сметње и да Црногорска црква поднесе захтјев и потпише уговор с Владом.
Свјесни смо шта смо преживјели од наших политичких противника због тога што смо пришли мањинској Влади. Али то смо учинили под одређеним условима, а међу њима је, под бројем један, био темељни уговор. Је ли договорен – јесте; је ли СНП дао допринос – јесте; јесмо ли остали досљедни – јесмо. Идемо даље. Ништа не радимо што нико други није радио у Црној Гори, и ништа не радимо на штету грађана и Црне Горе.
Премијер је, након што су му ДПС и СДП ускратили подршку, саопштио да постоје “друге опције” рјешавања кризе власти и да ће се можда пронаћи “неко прелазно рјешење”, не прецизирајући које. Незванично се говори да би већина која је 30. августа 2020. поразила ДПС на изборима, потенцијално могла поново да се окупи у власти. Да ли је било разговора о томе и да ли је овакав сценарио уопште реалан?
Разговора није било. А зашто то не би било реално? У политици је све реално. Ако ови заиста буду толико упорни или крајње упорни и ако се буду понашали како су наговјештавали, зашто се не би одиграла и та варијанта, односно зашто се не би правила, а може се правити, нека друга већина, и онда би ова Влада, уз неку реконструкцију – како би се све то дешавало, тешко је прогнозирати – могла да настави да ради пуним капацитетом. Чека нас пуно обавеза, а Европа зове, чека и тражи да се испуне одређени услови.
Медији спекулишу и о могућности формирања техничке владе која би имала задатак да припреми изборе…
И то неко помиње као једну од варијанти. Дакле, много опција је у игру. Некоме одговара та варијанта, некоме нека друга… Вријеме иде, брзо ће се доћи до правих сазнања. Што би се рекло – наредни смо за све и ту смо. Само се плашим да све ово не оде на штету Црне Горе, која би заправо требало да мисли на економска питања, која су у овом тренутку најважнија, да заживи правна држава, која је кренула помало… Многима то не одговара јер виде да су ту негдје, у неком процјепу, због свега што су годинама радили. И ова хапшења указују да таквих има и да чекају кад ће доћи ред на њих. Зато би им одговарало неко несређено стање, да правна држава не заживи.
Какав је став СНП-а о предлогу Демократа да Абазовић, након што се у Скупштини изаберу челници најважнијих правосудних институција, поднесе оставку?
Нисмо заузимали став по том питању, нити га у овом тренутку заузимамо. Свако види своје интересе и жеље. Нама то ништа у овом тренутку не значи. Мислимо да је г. Абазовић посвећен послу, односно премијерском мјесту које покрива. Видите колико је само активности имао посљедњих дана, гдје је све био, шта је радио… Осим свега тога, знам да инсистира да се сви министри максимално ангажују у својим ресорима, да дају максимални допринос. Мислим да би најбоље било да ова Влада настави да ради и да тек тамо око Нове године осјетимо максимум њених резузлтата.
Да ли је у овако заоштреним политичким приликама могуће у парламенту постићи договор о изборима у правосуђу?
Предсједница Скупштине (Данијела Ђуровић) покренула је дијалог тим поводом. Сви представници међународне заједнице инсистирају на томе. Основно питање у разговорима с њима је – зашто се то не завршава. Дијалог нам је свима потребан, и он може дати допринос да бирамо судије Уставног суда, чланове Судског савјета и врховног државног тужиоца. У Скупштини су обављена испитивања 33 врсна правника, кандидата за Судски савјет, који су озбиљних људи и који су обављали важне функције. Не може се погријешити која год се четворица, од та 33 имена, изаберу. Испитани су и кандидати за судије Уставног суда… Тако да, не да би могло да се рјешава ово питање, него би се морало и требало. То је нешто што стоји пред нама.
(Вијести)