Лош социо-економски положај новинара/ки препрека је за слободно и етичко новинарство. Слободно, разноврсно и одговорно новинарство је кључни елемент сваке функционалне демократије и Свјетски дан слободе медија, 3. мај, је прилика да подсјетимо власти на обавезе преузете према слободи медија, али и медијску заједницу на велику одговорност коју сви заједно имамо у превазилажењу изазова са којима се наше друштво суочава, оцијенили су у Институту за медије.
Институт посебну почаст одаје свим колегама и колегиницама, који су упркос животној угрожености, притисцима и пријетњама, наставили професионално да раде новинарски посао и да отварају теме од јавног интереса.
„У том смислу истичемо позитиван примјер колегинице Оливере Лакић, која је и поред напада, храбро наставила да ради у јавном интересу и пише о сумњивим активностима некада највиших носилаца државне власти“, наводе у саопштењу.
Забрињава велики број напада на новинаре у посљедњих неколико година. Само у 2021. било је рекордних 28 напада, док је четворо колега од почетка ове године претрпјело вербалне и физичке нападе током обављајња професионалних задатака.
„Охрабрује брза рекција полиције и тужилаштва на откривању нападача, а ђелују и недавне промјене Кривичног законика које предвиђају строже казне и шаљу поруку да ће ометања новинара у раду бити строго санкционисано. Ипак и даље остаје сјенка нерасвијетљеног убиства уредника Дана Душка Јовановића и других напада што подрива сумњу у истинску политичку вољу власти да гарантује преузету обавезу према слободи медија“, наглашавају У Институту.
Како додају, лош социо-економски положај новинара/ки препрека је за слободно и етичко новинарство, јер колеге/нице напуштају професију због пријетњи по егзистенцију, несигурности и немогућност да се изборе са дуготрајним стресом којем су изложени/е у малобројним редакцијама. Такав статус новинара/ки доприноси паду професиналног и етичког новинарства у Црној Гори.
„Брине и раст говора мржње и увредљивог говора, посебно на друштвеним мрежама, што постаје хроничан проблем са непредвидим штетним посљедицама по друштво. Вјерујемо да образовање свих сегмената друштва кроз медијску писменост, шира друштвена дискусија на ову тему и јачање саморегулаторних механизама могу допринијети смањењу оваквих појава и унаприједити културу дијалога у јавном простору. Многи од поменутих проблема препознати су у првој медијској стратегији и кроз рад Радне групе за промјену медијских закона, што је охрабрујући сигнал спремности Владе да гарантује слободу медија. Виђећемо да ли ће предложена рјешења, на којима и даље треба радити, остати мртво слово на папиру или ће заживјети у пракси.
Одговорност за бољи положај професије је и на самим новинарима/кама који само еснафском солидарношћу и умрежавањем могу да заступају и рјешавају пробеме који их годинама угрожавају“, поручују у Институту за медије.