НАКНАДЕ ЗА НОВОРОЂЕНЧАД
Државни секретар у Министарству финансија Милош Меденица истиче да нијесу предвиђена средства за накнаде за новорођенчад, али да ће та давања бити исплаћена, само је потребно претходно мијењање закона. Бивши министар економског развоја Јаков Милатовић, пак напомиње да новца за накнаде има, те да постоје сви законски оквири за ту врсту наплате, само је питање шта је приоритет нове Владе, када су исплате из буџетске резерве у питању.
Фото: РТЦГ
Меденица објашњава да у буџету Министарства рада и социјалног старања нијесу предвиђена средства за новорођенчад, али премијер и ресорни министар су рекли да ће тога бити.
„Морамо направити законски оквир да би то давање које постоји у садашњем Закону о социјалној заштити у износу од 109,07 еура повећали. Одлука мора да се припреми за Владу, а о предлогу измјена Закона да се изјасни и Скупштина. Промјена износа за новорођенчад тражи и промјену закона“, објаснио је Меденица.
Меденица је истакао да ће ова Влада спровести све одлуке које су дефинисане Законом о буџету.
Милатовић је казао да није претходна влада крива за ову недоумицу.
„Ми смо у првих пет мјесеци имали приходе веће од планираних, па постоји новац у буџету да би ово било исплаћно“, каже Милатовић.
Позвао је Владу да без одлагања спроведе ову потребну мјеру за родитеље.
Милатовић сматра да у овој Влади нема довољно знања да се неке ствари спроведу до краја и посљедице трпе и пензионери и родитељи.
„Мјера за бебе је мјера демографске политике и ми смо је посматрали шире. У законодавном смислу до краја мог мандата је урађено све да та мјера буде спроведена. Буџетска резерва је за 2022. била предвиђена на 67 милиона еура. Уколико Влада сматра да је приоритет премијер, за којег је већ из буџетске резерве издвојено 500.000 еура, а не бебе, она то неће да спроведе. Та одлука је требала да буде системска од наредне године“, наглашава Милатовић.
Појашњава да је за првих пет мјесеци наплаћемо 120 милиона више него што је планирано.
„За први квартал имали смо историјски најмањи дефицит. И чињеница је да новца има“, каже Милатовић.
Меденица је одговорио да за потребе премијера није исплаћено 500, већ 100 хиљада еура, те да је буџет жива материја и да је тачно да имамо повећање прихода, али на другој страни имамо и пад доприноса од 40 милиона у овом тренутку, али и издатке за акцизе.
Меденица није могао прецизно да каже када ће почети примјена исплате накнада за новорођенчад. Како је казао то ће зависити од диманике скупштинског засиједња и од ребаланса буџета.
„Да ли ће бити на јасен или ове године не могу да кажем. Мора да буде створен законски оквир да би ту мјеру могли да споведемо“, казао је Меденица.
Кристина Михаиловић, извршна директорка Удружења Родитељи истиче да су од формирања нове Владе слали дописе свим релевантим адресама да виде шта се дешава, јер је накнада за новорођенчад нешто што је најављено за мај.
„Прошло је два мјесеца и ништа се није десило до недавне сједнице Одбора када је речено да новца нема у буџетској резерви, одакле је планирано да та накнада буде исплаћена. Опет смо слали дописе и премијеру и министарствима. Ми смо схватили да ће бити мијењан закон, али не знамо шта то значи, да ли примјена важити само ове године или ће важити и за убудуће“, казала је Михаиловић.
Момо Јоксимовић, предсједник Партије пензионера, инвалида и реституције ЦГ осврнуо се на проблематику пензионера и њихова мала примања. Истиче да су пензионери најугроженија популација у Црној Гори.
„Смртност пензионера је огромна и сваки четврти суицид уради пензионер. Живе најбједније, посебно на сјеверу. Просјечна пензија у Петњици је 180 еура, у Гусињу 200. Пензионери су разочарани и односом и Владе и Скупштине.
„Тридесет година ову земљу воде незналице са лошом развојим филозофијом и са приправничким стажом одређују на најважнијим функцијама. На сјеверу су били гиганти, градови са по више хиљада запослених и имали су највеће плате и пензије а сада је општа пустош. Ми умиремо, минимална пензија је 162,5 еура и то тај износ прима само пет пензионера, а има их који примају и мање“, сматра Јоксимовић.
Он истиче да је главни кривац за лош положај пензонера ДПС.
„Ми смо четири пута подносили захтјев да се та партија укине. Лоповлук у Савезу пензионера је невјероватан. Предсједник има годишње приход од око 60.000 еура. Посебна је прича о лоповлуку у расподјели станова за пензионере“, казао је Јоксимовић.
Како је казао, захтјеви пензионера су да се повећају најмање пензије, па тек онда да се усклађују пензије. Да се обуставе давања станова пензионерима у својину, већ на коришћење. Сматра да је потребно укинути одборе директора, преполовити плате у Влади и Скупштини.
Најавио је да ће уколико се њихов положај не промијени на боље убрзо блокирети и улице и институције.