Предсједник Покрета за промјене и један од лидера Демократског фронта Небојша Медојевић казао је да је тешко рећи шта је данас државна политика.
„Абазовић тренутно покушава да спроведе своју личну агенду. Тешко је рећи шта је данас државна политика. Владу би требало да чине оне политичке партије које имају макар 10-15% подршке грађана Црне Горе. Он је одлучио да прави Владу уз подршку ДПС-а и Мила Ђукановића. Овим се отворило питање да ли ће политичке партије које подржавају Владу, а које истовремено гледају на Србију као пријетњу, као и на СПЦ и Србе у Црној Гори, подржати и Темељни уговор између државе и традиционалне најважније и највеће канонске Српске православне цркве у Црној Гори“, упитао је Медојевић.
„СНП-у је Темељни уговор једино оправдање за коалицију са ДПС-ом; Абазовић могао да формира Владу са ДФ-ом и Демократама“
Лидер ПЗП-а каже да је ово сигурно био дио његовог договора при формирању мањинске Владе гдје је успио да и дио листе За будућност Црне Горе пребаци на његову страну.
„То су колеге из СНП-а који су издали изборну вољу грађана и којима остаје само Темељни уговор као једино могуће оправдање зашто су издали бираче и отишли у коалицију са ДПС-ом. Добро је што је Темељни уговор усаглашан, али се поставља и питање зашто Абазовић није поштовао изборну вољу грађана и резултате избора и правио Владу са ДФ-ом и Демократама, чиме би направио Владу са јасном већином партија коју Србију доживљавају као братску државу са којом треба имати најближе могуће односе, као и партије које поштују СПЦ“, сматра Медојевић.
Два су питања наметнута овој Влади од стране међународног фактора, каже лидер ПЗП-а, а то су борба против организованог криминала и корупције а друго је регионална сарадња и Отворени Балкан.
„Ђукановић ће покушати да представи Темељни уговор као своју побједу“
„Опет се понавља иста прича – Абазовић прича једно, што је резултат његове личне агенде и инструкција које добија споља, а његов главни коалициони партнер, ДПС који му подржава Владу прича друго. Знајући како функционише режим Мила Ђукановића, његова изјава о Темељном уговору је очигледно нека врста притиска и на овом самиту НАТО-а да не оспорава потписивање Темељног уговора. То шаље и поруку његовим бирачима да је он том политиком радикализма и екстремизма, србофобије на крају крајева, изгубио бирачко тијело“, казао је Медојевић.
Он је казао да ћемо ових дана присуствовати представи гдје ће ДПС покушати да објасни својим бирачима да се Темељни уговор са СПЦ мора потписати, али и да ће они то покушати да представе као своју побједу а не као пораз своје србофобне политике.
„Бирачка воља грађана од 30. августа је свакако била јасна. Управо на том питању покушања чупања коријена православних Црногораца и Срба у Црној Гори, он је изгубио власт. Потписивање Темељног уговора је добро за Црну Гору и за стабилност, али то треба пратити и промјена односа у Влади. Да Владу чине оне партије које се стварно за то залажу, а не да је чине партије које су против тога. Све би могло да се разријеши изборима на јесен. Уколико би незадовољство тог екстремистичког дијела ДПС-а, Ђукановић би био приморан да иде на изборе“, сматра Медојевић.
„Абазовићева посјета Србији требала да има садржај у виду потписивања билатералних споразума“
Говорећи о посјети премијера Дритана Абазовића Србији и да ли ће то поправити односе двије братске државе лидер ПЗП-а је казао да су ти односи на неприхватљиво ниском нивоу.
„ДФ у свом политичком програму има ставку да ЦГ и Србија морају имати много ближе односе. Ми немамо отворених питања, осим идеолошких и идентитетских. Без обзира на лоше односе Влада. Треба ипак ријешити она питања којим би олакшали грађанима и привреди као што су заједнички гранчини прелази. Гест је лоше воље, свакако, што је амбасадор Божовић протјеран. Ја ни дан данас не могу да схватим тај чин. Он њие прекршио ниједан елемент бечке конвенције да би угрозио свој дипломатски статус“, казао је он.
Оцјењује и да је због његовог личног става угрожен дипломатски статус чин непријатељства Црне Горе Србији. Он је казао и да је замјера Абазовићу што приликом посјете Србији није потписао ниједан билатерални споразум.
„Она је била садржајно празна. Кад говоримо о билатералним односима, а нарочито кад је овако велика посјета после дужег времена, требала је да има садржај. Они су могли хармонизовати царинских прописа, заједнички гранични прелази, запошљавању, лијечењу, школовању – то су питања обичних грађанам, а нема ко то други да уради осим двије Владе. Црна Гора и Србија су могли то да потпишу. Нпр. ако Србија има приступ руском тржишту, зашто Црна Гора то није искористила“, упитао се он.