Фото: Побједа/Драган Мијатовић
Поскупљење сточне хране, које је прошле године у односу на годину раније ишло и до 50 одсто, утицало је и на поскупљење меса, које се, судећи по најавама црногорских произвођача, може додатно очекивати и у наредном периоду.
Из компаније Месопромет из Бијелог Поља наводе да су прошле године, због одређених залиха, успјели да цијене меса одрже на истом нивоу до посљедњег квартала, када су их, како је речено Побједи, подигли за десетак одсто.
“Имали смо повећање цијена сточне хране до 50 одсто у односу на 2020. годину, што је у великој мјери повећало трошкове производње тови пилади и јунади. То је довело до тога да у овој години имамо пораст цијена од 35 одсто за набавку јунећег, телећег, говеђег и јагњећег меса и неких 25 одсто за пилеће месо. Повећање цијена на глобалном нивоу морало се рефлектовати на пораст цијена и на домаћем тржишту, а раст се очекује и у наредном периоду, чак и на недјељном нивоу, па је у јануару у нашим малопродајама дошло до поскупљења телећег меса од око 15 одсто, а јунећег и јагњећег око 25 одсто”, казали су из Месопромета у оквиру ког послују маркети Франца.
Наводе да су у посљедњем кварталу прошле године, регистровани произвођачи пилећег меса, међу којима је и њихова фарма и сви кооперанти, од Министарства пољопривреде добили подршку од десет центи по килограму произведеног пилећег меса за два турнуса и 50 центи за набавку једнодневних товних пилића по комаду за један турнус. Ових дана, како наводе, очекују исплату подршке за набавку концентроване сточне хране.
“Уколико се подршка Министарства настави и у овој години то ће у значајној мјери ублажити пораст цијена меса у малопродајама, а помоћи фармерима да наставе своју производњу, како би заједничким снагама успјели да ублажимо посљедице кризе која нас је све задесила “, наводе из Месопромета.
Јефтиније из увоза, а квалитет?
На проблем поскупљења сточне хране указује и директор которске фирме Никсен-Чавор, у чијем саставу послује и фарма свиња у Спужу, Драган Чавор објашњавајући да га је производња за живу свињу по килограму прије поскупљења коштала 1,60 еура, а сада 2,25 еура.
Чавор наводи да нијесу одмах поскупили месо, водећи рачуна о куповној моћи грађана, али како се цијена житарица није стабилизовала, а помоћ државе изостала, цијене свјежег меса подигли су за шест до седам одсто по килограму. Због тога им је, како тврди, опао пласман на тржишту, али разлог за то види и у ниској цијени свјежег меса које се увози. Указује да се месо из ЕУ код нас продаје скоро дупло јефтиније од домаћег.
“Зашто је то месо значајно јефтиније када дође код нас, више је разлога, али треба имати у виду да је оно много лошијег квалитета, имајући у виду и транспорт. Ако се месо вади из комора и одмрзава или је свјеже заклано, свакако је потребно и до десет дана да дође до купца. Нјихове државе су реаговале на вријеме како не би били оштећени ни произвођачи хране ни фармери, јер да су они урадили ово што се ради код нас, њима би стотине хиљада људи остало без посла “, сматра Чавор.
Једино објашњење за толико нижу цијену увозног меса је, како сматра, у подршци коју произвођачи добијају од својих држава.
“Ако знамо да су житарице за храну свиња берзанска роба и код њих цијена расте исто као и код нас, можда је чак и скупље са њиховим стандардом, рачунајући трошкове радне снаге, воде и струје, једини разлог за ту цијену јесу бенефиције које имају од државе и министарства пољопривреде, за разлику од нас који од наших немамо велике вајде “, наводи Чавор.
Указује да су бенефиције за фармере у Србији десет пута веће него у Црној Гори, те да њихови произвођачи добијају и по 150 еура по једној крмачи, као и од десет до 12 еура по једном товљенику на линији клања.
“Без разлике је што су они велики произвођачи свињског меса и тиме чак и извозници и за Црну Гору. Ми имамо дефицит меса на десетине милиона еура на увоз свјежег свињског меса и хоћемо да уништимо и ове ,,јаде“ произвођача који још мало дишу, већина ,,на шкрге“, па ће и они нестати, а то кажем из искуства, јер је наша фарма једна од највећих произвођача свињског меса у Црној Гори”, наводи Чавор.
Тврди да обећану помоћ државе за сточну хране још нијесу добили, иако је храна поскупила прије више од годину. Добили су, како наводи, рјешења на основу којих би требало да им буде исплаћено око 25 хиљада еура, али новца још нема. Упозорава да ће, уколико је ускоро не буде, вјероватно нестати и мали и велики произвођачи.
“Ми смо већ редуковали производњу и намјеравамо да је још смањимо због неисплативости. Током 2020. и 2021. године добили смо укупну подршку од 29 хиљада еура, од тога прве године по 50 еура по комаду до 100 крмача, а прошле 60 еура до максимално 400 крмача. Шта да радимо са осталих 350 крмача, за њих нема ништа”, пита се Чавор додајући да, ако се накнада преведе на храну, то значи да може да храни свиње на фарми највише четири дана.
Прерачунавајући колику је подршку добио у односу на број крмача, Чавор наводи да то значи да је добио 21 еуро на годишњем нивоу по једној свињи. На линији клања за товљенике немају никаквих субвенција, а обавезан им је трошак ветеринарског прегледа од три еура по крмачи. Тврди да је његова фарма, по основу пореза и осталих обавеза, држави исплатила близу милион еура.
“А ја сам од тога добио помоћ од 29 хиљада и онда се питам ко кога овдје помаже и гдје је тај план нашег сточарства, пољопривреде и производње хране који тврдимо да ћемо успоставити да би се смањио увоз и одлив средстава, а да би становништво здраво хранили? Колико год да је ниска цијена увозног меса, одговорно тврдим да је ово са наших фарми квалитетније и здравије “, тврди Чавор.
Напомиње да се годишње на његовој фарми произведе 24 хиљаде свиња, што товљеника, што малих свиња, које продају за даљи узгој.
“У случају да нестану фарме, требало би размислити како ће сељаци дођи до малих свиња ако су забрањени увози из сусједних држава. О томе би требало мислити прије него нестанемо или да се помиримо да више нећемо имати домаће свињско месо”, закључује Чавор.
Од Министарства пољопривреде Побједа није добила одговор на који начин помажу сточарима да превазиђу проблеме због поскупљења сточне хране.
Питали су и колико је прошле године исплаћено субвенција по том основу те да ли имају информације о поскупљењу меса и могућности наставка раста цијена.