„Бити разријешен од неморалних значи бити моралан, бити удаљен од оних којима ријеч не значи ништа значи бити ближи онима који држе до образа и ријечи, бити кажњен од оних који су заборавили на свој народ и његову вољу значи припадати свом народу, грађанској Црној Гори и својој цркви“
Божо Милоњић смијењен је са мјеста генералног секретара владе Црне Горе, о чему смо обавијестили јавност 14. јуна. Тако су најаве да Милоњић неће више сарађивати са премијером Здравком Кривокапићем, након што је овај недавно одбио да потпише Темељни уговор са СПЦ у Београду, поврђене.
У изјави за ИН4С, Милоњић истиче да је обећао да ће се обратити јавности када буде разријешен, и тврди да је смијењен са функције коју је обављао искључиво због тога што је остао до краја при ставу да треба потписати Темељни уговор.
„Тражио сам да се испоштује обећање и дата ријеч. Баш као што треба испунити сваку обавезу на путу европских интеграција. Свој став сам изнио пред његовом светошћу Патријахом Порфиријем, тада владиком Јоаникијем, члановима Синода, Премијером Кривокапићем, министрима и савјетницима“.
Милоњић каже да је увјерен да нема узвишенијег мјеста нити веће дужности него у двору Патријашије наше цркве рећи – ИСТИНУ, те да није желио никог да повриједи, већ само да сачува достојанство свих нас који смо то 30. августа тражили.
„Разријешен сам са функције, али не од својих увјерења и образа. Биће ми драго што ћу остати на страни народа који нас је довео на власт. Баш као и представници већине у парламенту, дужни смо нашој Цркви да обезбиједимо равноправан положај, онакав какав имају и остале вјерске заједнице у Црној Гори.
Кривокапић је издао оне који су га изабрали, а слуша оне који раде против потписивања Темељног уговора, Цркве, Митрополита Јоаникија и његове светости Патријаха.
Бити разријешен од неморалних значи бити моралан, бити удаљен од оних којима ријеч не значи ништа значи бити ближи онима који држе до образа и ријечи, бити кажњен од оних који су заборавили на свој народ и његову вољу значи припадати свом народу, грађанској Црној Гори и својој цркви“.
Стога је, каже Милоњић, ово разријешење за њега – ПРИЗНАЊЕ, и разговор са ИН4С-ом закључује цитатом:
„Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека“.
ИН4С