И у времену мандата претходне владе било је покушаја да се овакав законски пројекат стави на дневни ред парламента, али тадашња већина то није прихватила
Министарство финансија Црне Горе задужено је да изради нацрт закона о поријеклу имовине и у том циљу биће формирана радна група која ће радити на том пропису, сазнаје Дан у Влади.
Како је саопштено, основа за рад биће предлози два политичка субјекта и сугестије које су црногорским институцијама доставили инострани експерти.
Иако је премијер Здравко Кривокапић недавно на премијерском сату казао да се закон о поријеклу имовине пише, да су имали три предлога и да усаглашавају текст, те да се надају да ће врло брзо бити послат Скупштини на усвајање, по информацијама Дана, посла има још и све је извјесније да би тај акт у скупштинску процедуру могао ући на јесен ове године.
И у времену мандата претходне владе било је покушаја да се овакав законски пројекат стави на дневни ред парламента, али тадашња већина то није прихватила.
Посланици у марту прошле године нијесу прихватили захтјев Демократског фронта да се у дневни ред уврсти предлог закона о поријеклу имовине и посебном опорезивању незаконито стечене имовине. Основни разлог за доношење овог закона, како је наведено у образложењу, била је провјера имовине која је стечена у вријеме транзиције друштвеног капитала у приватни.
Нова парламентарна већина и влада, када су преузимали конце власти, најавили су да ће закон о поријеклу имовине бити један од приоритетних, у циљу јачања владавине права у Црној Гори. У том смислу, тражени су и добијени ставови међународних експерата, ау Влади сагледавају и праксу неких сусједа.
Од земаља региона само Србија има овакав закон, који је усвојен 29. фебруара ове године, а ступио је на снагу овог мјесеца. По том акту, ко не буде могао да докаже да је на законит начин стекао имовину, остаће без три четвртине њене вриједности, а ако суд утврди да је имовина стечена кривичним дјелом, биће му одузет цјелокупан незаконито прибављен иметак.
Тај закон предвиђа и да се незаконито стечена имовина опорезује пореском стопом од чак 75 одсто. Терет доказивања увећања имовине је на Пореској управи, док је терет доказивања поријекла имовине на обвезнику.
Када је у питању Босна и Херцеговина, интересантно је да у Федерацији нема закон о испитивању поријекла имовине, док су у Републици Српској одавно направили нацрт закона, који, међутим, никад није усвојен.
Овог закона нема ни у Републици Хрватској, иначе чланици ЕУ. У тој земљи су представници опозиције у два наврата током последњих пет година предлагали посебни закон о испитивању поријекла имовине. Међутим, такви предлози су оба пута одбијени, уз образложење да је то ријешено Општим пореским законом. Према том закону, Пореска управа провјерава несразмјер имовине и пријављених прихода уназад шест година.