Министарство здравља не одустаје од градње, односно реконструкције објекта који су предвиђени Капиталним буџетом, већ напротив, улаже додатне напоре да се сви пројекти реализују планираном динамиком, казали су из тог ресора реагујући на саопштење МАНС-а у ком се наводи да “ребалансом буџета Влада одустаје од изградње и реконструкције 14 објеката у области здравства”.
Дакле, поручују из Министарства здраља, није тачна данашња објава МАНС-а да “ребалансом буџета Влада одустаје од изградње и реконструкције 14 објеката у области здравства, …”.
Из Министарства здравља појаснили су “прилично сложену административну процедуру, која захтијева међуресосрну координацију”, како би грађане упознали са, како наводе, комплексношћу процеса градње једне болнице или било које здравствене установе.
Да би се болница изградила, првенствено је потребно обезбиједити локацију ослобођену било каквих терета и ограничења. Након обезбјеђивања локације, потребно је обезбиједити урбанистичко техничке услове за пројектовање од локалне самоуправе или Министарства надлежног за планирање простора. По добијању УТ услова покреће се тендерски поступак или конкурс за израду идејног решења у зависности од типа инвестиције. Након добијања идејног решења, креће поступак израде главног пројекта, а након израде главног пројекта и његова ревизија. По завршетку ревизије обезбијеђени су сви услови да се крене са самом градњом објекта”, појашњавају у саопштењу.
Међутим, ако додају, да би се успјешно реализовао, овај процес подразумијева “расписивање тендера у сваком поступку појединачно што захтијева додатно вријеме”.
“То јест потребно је расписати тендер за израду идејног решења, тендер за израду главног пријекта, тендер за ревизију пројекта, тендер за градњу објекта, тендер за надзор над градњом и на крају тендер за опрему. За само једну здравствену установу је потребно организовати и реализовати од четири до седам тендера, у зависности од типа инвестиције и типа здравствене установе”, истичу из Министарства здравља.
За потребе ребалнса буџета, Министарство здравља је, наводе, упутило захтјев за одређеним измјенама, у складу са тренутном ситуацијом и тренутном зрелошћу пројекта.
“На примјер, за изградњу опште болница Пљевља је износ од 1.2 милиона смањен на 250 хиљада управо због чињенице да главни пројекат није израђен, већ је сва документација за расписивање конкурса за израду главног пројекта послата Министарству екологије, просторног планирања и урбанизма, како би се расписао конкурс и за ту намјену је обезбијеђена довољна количина новца. Сматрамо непотребним оптерећивати буџет са износима које је немогуће реализовати, јер без главног пројекта се не може расписати тендер за изградњу и самим тим цифра од 1.2 милиона еура не може бити искоришћена, чак ни током 2023. године”, навели су у саопштењу.
Према њиховим ријечима, Министарство здравља улаже максималне напоре да се током 2023. године заврши израда главног пројекта, након чега током 2024. године, како су најавили, може почети градња и “у тој години ће бити потребан вишемилионски износ за ову болницу”.
“Када су у питању други пројекти који се наводе у објави МАНС-а, објављени подаци се не подударају са подацима које је Министарство здравља послало Министарству финансија уз захтјев за ребаланс буџета, јер Министарство здравља не планира да одустане од реализације било којег пројекта који је кандидован и уложиће додатне напоре да у сарадњи са осталим институцијама то и реализује. У овом тренутку не можемо са сигурношћу констатовати да ли у питању техничка грешка предлога ребаланса достављеног од Министарства финансија, али можемо са сигурношћу гарантовати да ће Министарство здравља наставити са реализацијом свих кандидованих пројеката”, нагласили су.
Истичу да, с обзиром да је услед сајбер напада значајно отежана међуресорна комуникација и да Министарство здравља није имало на увид финални предлог ребалнса буџета, из ог ресора су казали да ће првојерити наводе МАНС-а и “благовремено реаговати да се свака грашка отклони”.
“На крају напомињемо да су у току бројни тендери за изградњу и реконструкцију здравствених установа што је и главни показатељ колико Министарство здравља улаже напора да се створе бољи услови рада здравственим радницима, као и бољи услови боравка пацијентима. Након више од 30 година запостављања здравственог система, на чему је било јако мало реакција шире јавности, коначно је почела изградња Клинике за ментално здравље, завршен је тендер за изградњу Клинике за инфективне болести и дерматоверенологију у оквиру КЦЦГ, затим завршен и тендер за реконструкцију Специјане болнице Васо Ћуковић у Рисну, завршен је тендер за изградњу Оперативног центра за ванредне ситуације у оквиру ИЈЗ”, поручују из Министарства здравља.
У току је, додали су, тендер за реконструкцију микробиолошких лабораторија, а у завршној фази израда пројектне документације за реконструкцију болнице у Беранама, Бијелом Пољу и Цетињу, затим реконструкције домова здравља у Улцињу, Будви, Цетињу, Плаву, Беранама и многим другим јединицама у којима се пружају здравствене услуге.