Морам да кажем да Кнежева вечера или да је Милош Обилић убио цара Мурата, то су глупости, то су неистине. Није било ни Обилића ни девет Југовића, научите да живите са тим.
— са свом арогантном убијеђеношћу Шуковић је узео на себе да изнесе истину нама незнавенима и казао ово у прошлој емисији. Неупућен у природу мита и недовољно едукован о предању Шуковић је, ето, у 2020. години објаснио да змај и вила нису родили Милоша, и поручио нам да живимо са тим, ако икако можемо. То што је он оперисан од љепоте, то што је толика незналица да нема појма о томе да нигдје другдје не постоји јуначки еп у тој мјери упоредив са староиндијском Махабхаратом, персијском Књигом царева, грчком Илијадом или келтским и нордијским сагама то може говорити о недостатку културне просвећености и сужености духа. Међутим, ипак нећемо рећи да Шуковић није читао, ко ово тврди тај просто заобилази истину, у том смислу је његова тврдња још опаснија и она је одраз једног другог феномена. Шуковић који није читао просто не зна, Шуковић који је читао — мрзи. Јер тај Шуковић је морао наићи и на оног Његошевог војводу Батрића који сања Обилића како лети над пољем цетињским на бијеломе хату ко на вили (ах диван ли боже драги бјеше), и тај Шуковић је морао наићи на податак да су прве пјесме о Милошу настајале управо на црногорском приморју, па је тај Шуковић морао чути и о оној медаљи за храброст која је сама по себи, у пракси, наставак Милошијаде и потврда видовданске етике која је темељ црногорске културне вертикале, а без ње су Црногорци без икаквог садржаја. Е па, Шуковић је читао све ово, и зна да све ово постоји, и зато би најрадије да остане у некој фиоци, да га не види, ни ми други да га не видимо, а пошто се предање не да закључати у фиоке, и пошто живи без обзира на спољни утицај, онда Шуковић (који заправо ни нема мит о који се може ослонити) пјени, псује, мрзи и прича овакве глупости.
Одлично Синановићу. Потписујем сваку реченицу.