Међународни монетарни фонд (ММФ) упозорио је европске владе да не интервенишу широком финансијском подршком због енергетске кризе у региону и да умјесто тога треба да допусте да потрошачи сносе терет виших цијена како би се подстакли да штеде енергију
ММФ сматра да државе треба да заштите најугроженија домаћинства циљаном подршком, али напомиње да ће постојеће политике, које имају за циљ да заштите све потрошаче од растућих цијена, угрозити европске економије, при чему су многе већ на ивици рецесије, и обесхрабрити енергетску транзицију, пише ЦНБЦ.
„Владе не могу да спријече губитак реалног националног дохотка који произилази од удара тржишних поремећаја. Оне би требало да дозволе да повећање цијена горива потпуно пређе на крајње кориснике, како би подстакле уштеду енергије и прелазак са фосилних горива“, наводи се у блогу европског огранка ММФ-а, преноси Тањуг.
До сада су европски креатори политике уводили свеобухватне контроле цијена, субвенције и смањење пореза, како би ублажили удар растућих цијена енергије које су узлетјеле широм континента усљед руско-украјинског рата.
ММФ упозорава да је таква свеобухватна подршка кратковида, да то неке владе кошта процијењених 1,5 одсто бруто домаћег производа ове године, при чему та мјера доприноси даљем бујању потражње, а самим тим и надувавању цијена.
„Потискивање преласка на малопродајне цијене једноставно одлаже потребно прилагођавање енергетском шоку путем смањења подстицаја за домаћинства и предузећа, које би подстакло штедњу енергију и повећало ефикасност. Та политика одржава глобалну потражњу за енергијом и више цијене него што би иначе биле“, наводи се у извјештају.
Умјесто тога, ММФ предлаже да креатори политике одлучно пређу са широко заснованих мјера олакшица на циљане политике помоћи, подржавајући прије свега сиромашнија домаћинства која су најрањивија на раст цијена и која су најмање у стању да се носе са њима.
Потпуно компензовање раста трошкова живота за 20 одсто домаћинстава с најнижим приходима коштало би владе релативног смањења БДП-а за 0,4 одсто у просјеку за цијелу ову годину.
“Када би то учиниле за 40 одсто домаћинстава с најнижим приходима, коштало би их 0,9 одсто БДП-а”, додаје се у анализи ММФ-а.
Даље се оцјењује да је “прикладно” да владе подрже нека, иначе пословно одржива предузећа, током краткотрајног скока цијена, на примјер, ако се Европа суочи са потпуним прекидом дотока гаса из Русије.
Међутим, додаје се да је, будући да се очекује да ће цијене остати повишене неколико година, дуготрајна укупна подршка предузећима „генерално нездрава“.
Коментари ММФ-а долазе у тренутку када европске земље траже начине да смање потрошњу енергије и ослањање на руску нафту и гас.
С друге стране, енергетски гиганти настављају да убирају високе профите од раста цијена, при чему је Бритисх Петролеум обавијестио у уторак о највећој кварталној добити у посљедњих 14 година.