На ратишту у Сирији три црногорске породице са седморо дјеце

Вријеме читања 3 минута

Влада упозорава да са новостеченим борбеним вjештинама, многи од „страних терористичких бораца“ по повратку из подручjа у коjима се одвиjаjу сукоби, могу постати приjетња по безбjедност и потенциjални извршиоци терористичких напада

У Сириjи се налазе три мушкарца, четири жене и двоjе дjеце, коjа су у ову земљу допутовала са родитељима, као и jош петоро дjеце коjа су рођена по доласку њихових родитеља на сириjско ратиште, показују подаци Министарства унутрашњих послова. Влада је крајем године усвојила Стратегиjу за превенциjу и сузбиjање тероризма, прања новца и финансирања тероризма за период 2022-2025. године у којој се наводи да је један црногорски држављанин, коjи jе био ухапшен у Турскоj, а затим и осуђен на казну затвора, због повезаности са терористичком организацијом ИСИЛ/ДАЕСХ, почетком 2021. године преминуо у турском затвору. Влада располаже са подацима да је на ратиштима у Сирији, Ираку и Украјини учествовало 28 црногорских држављана, на ратишту је остало седам, у Црну Гору се вратило 14, погинуло је шест, а осуђена су два.

– Jедан повратник са сириjског ратишта jе осуђен за кривично дjело учешће у страним оружаним формациjама. Казну jе издржао и сада се налази на слободи. Такође jе утврђено да се пет црногорских држављана налазило на ратишту на териториjи источне Украjине, од коjих се свих пет вратило из те земље. Jедан од њих jе и осуђен за кривично дjело учешће у страним оружаним формациjама, казну за ово дjело jе издржао – показују подаци Владе у које је „Дан“ имао увид.

Влада у стратегији указује да радикализациjа становника европских држава, посредством екстремистичке пропаганде, постаjе све заступљениjа, при чему се у поступку врбовања максимално користе савремена технолошка комуникациона достигнућа и социjалне мреже.

– Терористичке организациjе и екстремисти користе предности технолошких достигнућа како би пронашли и регрутовали нове присталице кроз употребу друштвених мрежа, интернет апликациjа, видео канала итд. На оваj начин поруке се преносе веома брзо и за релативно кратко вриjеме се може придобити велики броj присталица. Као посљедица процеса придобиjања нових присталица, настао jе феномен „страних терористичких бораца“ коjи путуjу у иностранство, у конфликтна и ратом захваћена подручjа, како би се у оквиру паравоjних и терористичких формациjа припремили и борили у подручjима у коjима се одвиjаjу сукоби. На оваj начин они постаjу jош радикалниjи и опасниjи за друштво – наводи се у стратегији.

Од укупног броjа особа коjе су отпутовале у Сириjу и Ирак, за 338 особа се вjеруjе да су у периоду од 2012. до 2020. године погинуле на ратишту (26 држављана Албаниjе, 153 БиХ, 39 из Сjеверне Македониjе, 97 Косова и 17 држављана Србиjе), док се њих 464, закључно са априлом 2020. године и даље налази у Сириjи (73 држављана Албаниjе, 215 БиХ, 40 из Сjеверне Македониjе, 97 Косова и 30 Србиjе), док се у периоду од 2012. до 2019. године, укупно 479 особа вратило у матичне државе (45 држављана Албаниjе, 94 БиХ, 76 из Сjеверне Македониjе, 242 Косова и 12 Србиjе).

– Укупно jе за 23 пунољетна црногорска држављана, установљено да су отпутовала на ратиште у Сириjу и Ирак (од чега jе 18 мушкараца и пет жена), као и за троjе малољетне дjеце (коjа су у Сириjу путовала са родитељима). Шест мушкараца jе погинуло у зони конфликта – наводе у Влади.

Указују да са новостеченим борбеним вjештинама, многи од „страних терористичких бораца“, по повратку из подручjа у коjима се одвиjаjу сукоби, могу постати приjетња по безбjедност и потенциjални извршиоци терористичких напада.

– Феномен страних терористичких бораца jе са борбама у Сириjи добио на интензитету и постао проблем за читав свиjет, Европу и регион Балкана. У досадашњем периоду препознате су и приjетње од стране повратника, саморадикализованих поjединаца, као и особа коjе усљед различитих околности ниjесу успjеле отпутовати у зоне конфликта. Такође, изазов за друштво представљаjу и наговjештаjи да би се у наредном периоду могао очекивати повратак већег броjа жена и дjеце са страних ратишта, коjи већ дужи период бораве у зонама конфликта – кажу у Влади.

Према обjављеним подацима Атлантик иницијативе из Сараjева и Глобал Цоммунитy Енгагемент анд Ресилиенце Фунд20 из истраживања 2020. године, од 2012. до краjа 2016. године, на ратиштима у Сириjи и Ираку отпутовало је 1.106 особа из региона Западног Балкана. Наjвећи броj лица jе отишао из Босне и Херцеговине (363), а најамње из Црне Горе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest