Шта значи стерилитет? Најпростије речено означава свакодневну патњу и борбу у којој мораш бити јак и истрајан. Суочавање са чињеницом да постоји проблем је најтежи, прате га фазе неприхватања, неверице, самосажаљења, депресије…а у свему томе пролази време. Време је највећи непријатељ у борби против стерилитета. Што пре прихватимо чињеницу да имамо проблем, пре ћемо наћи и решење. Нажалост, живимо у средини у којој је прича о стерилитету и даље табу, прича се тихо, по ћошковима као да се плашимо да гласно проговоримо о проблему који имамо мислећи да ће тако нестати, а неће- постаће све већи. Када се појави проблем стерилитета, жене углавном преузимају на себе већи део „кривице“ али када причамо о емоционалној патњи тада се не може мерити чија је већа..оба партнера пролазе кроз исто само што вероватно на различите начине испољавају. Тешке су приче о борби, нади која се не тако ретко заврши разочарањем, а онда треба наћи снагу и борити се поново са истим жаром као и први..други..трећи или десети пут. Некада се појам стерилитета везивао за неплодност жене, али испитивања доказују да је 40% узрок женски стерилитет, 40% мушки стерилитет и 20% идиопатски стерилитет (када је узрок непознат). Управо овај последњи када се узрок не зна је и најтежи облик стерилитета. Узроци стерилитета могу бити разни од година старости, преко разних поремећаја репродуктивних органа, инфекција, бактерија, наравно стреса и данашњег начина брзог живљења. Један од великих проблем је и појава тренда да се што касније заснивају породице, а познато је да плодност жене опада са годинама, тако да је препорука да се почне са испитивањем стерилитета уколико до зачећа не долази после шест месеци незаштићених редовних сексуланих односа.
Стерилитет није дефинисан као болест, јер не угрожава здравље људи, већ као посебно медицинско стање. У свету као и код нас стерилитет односно неплодност погађа све већи број парова. Вантелесна оплодња или ин витро фертилизација (ИВФ) је метода лечења стерилитета у којој се спајање јајних ћелија са сперматозоидима врши у лабораторијским условима односно изван тела жена. У Црној Гори постоји пет клиника које се баве вантелесном оплодњом и то четири приватне клинике и једна државна на Цетињу. По тренутном Закону дозвољено је три покушаја вантелесне оплодње о трошку државе са старосном границом од 44 године за жену. Вантелесна оплодња је најчешћа и најуспешнија метода лечења стерилитета , а у Црној Гори годишње се уради од 400 до 500 поступака медицински потпомогнуте оплодње.
Удружење „Наш сан“ чија сам ја потпредседница се налази у Подгорици и управо је основано са намером да пружи подршку свим паровима који се боре са овим проблемом, а поред тога у опис наших активности је организовање едукативних семинара на тему репродуктивног здравља, организовање разних активности које на било који начин могу помоћи паровима са овим проблемом: од прикупљања помоћи у виду документације, информација па чак и новчаних средстава. Имамо изузетно добро сарадњу са свим клиникама, а посебно са клиником Арс Медица са којом и правимо акције на годишњем нивоу о поклон поступку ИВФ неком од наших чланова. Велику подршку и изузетно лепу сарадњу имамо са докторком Татјаном Мотренко-Симић, којој смо веома захвални на свему. Удружење се такође може, уколико има велики број чланова, борити и за доношење законских регулатива и побољшању права парова са овим проблемом. Међутим, нажалост морам истаћи да се још увек у Црној Гори не препознаје значај постојања оваквог удружења, јер је број чланова веома мали, тако да се враћамо на проблем који сам истакла на почетку ове приче- да су ретки они који желе гласно да говоре о проблему који је из дана у дан све већи. Наталитет је кључан за очување једног друштва, право да постане родитељ има свако од нас. Борба је саставни део живота, а борба за родитељством је једном од осам парова примарна.
Тренутно је у процедури предлог новог Закона о медицински потпомогнутој оплодњи, искрено тај предлог наилази на негодовање већине доктора који се баве овим проблемом, јер све што је предложено ограничава и смањује успешност поступка. На пример..ограничава се број стимулацијом добијених јајних ћелија на 12 што аутоматски смањује проценат успешности поступка, затим замрзавање се такође ограничава на десет година, што доктори сматрају да треба лимитирати индивидуално на основу старости пацијената и тако даље има доста пропуста у предлогу Закона, али се надамо да ће се изборити да се не усвоји као такав.
Прича о медицински потпомогнутој оплодњи је тешка и индивидуална. Свако је проживљава на различите начине. Да ли тешко…је прво питање које се постави некоме ко је прошао кроз то. Одговор је: да, јесте тешко, нема физичког бола, али има емоционалног. Неизвесност је оно са чиме се креће у борбу. Тешко је будити се сваког јутра са питањем хоће ли успети, а најтеже је чекати резултате Бете када прођу оних чувених 14 дана од враћања оплођене јајне ћелије у тело жене. Али вреди, јер циљ за који се боримо је толико велики да се све жртве, сузе и сва бол заборави када дођемо до њега. Својствено свима који живе у тој причи је борба и истрајност. Неплодност није казна и не треба је тако доживљавати. Позитивна размишљања и прихватање проблема су први кораци ка успеху. На Инстаграму наше удружење има веома леп и користан профил нво.нассан где можете прочитате разна искуства парова који пролазе кроз ову борбу, као и о саветима, разлозима и предлозима како даље. Нико није сам, ако се не дешава сада не мора да значи да неће никада. Стерилитет није ту да нас повреди, већ да нас ојача. Стерилитет није само проблем неплодности, већ је много више од тога. Стерилитет разбија тишину. Проговоримо о неплодности, није срамота и нисмо мање вредни, није битно шта ће рећи људи…ослободимо се стега мале средине.
Ми смо ту за вас, сва питања која имате, а мислите да вам удружење може помоћи, можете поставити на мејл: [email protected]
Марија (Вуковић) Вешовић, потпредседница НВО Наш Сан