ВРАТОЛОМИЈЕ БИВШЕГ ДИРЕКТОРА ЕПЦГ
Новељић боловањем до пуне отпремнине?
Смијењени директор ЕПЦГ послије одмора пошао на боловање, надлежни сумњају да тако покушава да оствари материјалну корист. Новељић недоступан за коментар
Стварни разлози за боловање или злоупотреба права: Игор Новељић, Фото: ЕПЦГ
Смијењени извршни директор Електропривреде (ЕПЦГ) Игор Новељић након истека годишњег одмора, 14. априла отворио је боловање, а у тој државној компанији сумњају да је то урадио како би избјегао враћање стамбеног кредита који је добио 2019. године.
Новељић је 24. марта разријешен са позиције извршног директора ЕПЦГ, нешто мало више од четири мјесеца прије истека мандата и до јуче, како “Вијести” незванично сазнају у енергетској компанији, није подносио захтјев за регулисање права из радног односа.
Он, према уговору са енергетском компанијом, има опцију да остане у фирми или да узме отпремнину, а у случају да се за њу одлучи прије 2. августа (када му је по уговору требало да истекне мандат), претходно би му се одбио остатак стамбеног кредита па би примио мање новца за отпремину. Правилником о рјешавању стамбених питања он треба да остане у фирми до 2. августа, а након тога не мора враћати остатак кредита ако се одлучи за отпремнину.
Бивши директор, како сазнају “Вијести”, није образложио разлоге боловања, већ је само информисао менаџмет о отварању боловања. Новељић јуче није био доступан “Вијестима” за коментар, јер му је телефон био угашен.
Након разрјешења Новељић је до 13. априла користио годишњи одмор, а дан након тога отворио је боловање које ће трајат до 30. априла.
Двије опције у уговору
Његов уговор о раду који је потписао 2017. нуди му двије опције за регулисање права из радног односа. Прва, да буде распоређен на друго радно мјесто у складу са својом стручном спремом с тим да његова зарада у првој години рада након разрјешења не може бити мања од 75 одсто зарада коју је остварио у мјесецу који претходи мјесецу разрјешења.
Новељић је Агенцији за спречавање корупције пријавио зараду нешто већу од три хиљаде еура, што значи да би он мјесечно годину дана зарађивао око 2.200 еура.
Друга могућност коју Новељићу нуди уговор о раду је напуштање фирме уз исплату отпремнина у висини од 24 нето зараде које је остварио у посљедњем мјесецу прије раскида уговора, односно престанка радног односа.
Одлуком Одбора директора у јулу 2019. Новељићу је, према незваничним информацијама “Вијести”, додијељен стамбени кредит у износу од 53,86 хиљада еура, с тим да је њему након обрачуна и уплате припадајућих пореских обавеза, исплаћено 48,25 хиљада еура.
У случају да Новељић поднесе прије 2. августа захтјев за споразумни раскид радног односа, њему би била исплаћена отпремнина у износу од 76,74 хиљаде еура, с тим да би му се у том случају у цјелости одбио остатак стамбеног кредита у износу од 47,38 хиљада еура. У том случају умјесто 76,74 хиљада Новељићу би био исплаћено 29,36 хиљада.
У складу са Правилником о рјешавању стамбених потреба запослених, Новељић је након добијања кредита у обавези да остане у радном односу у ЕПЦГ до истека мандата другог августа, када је требао да му истекне мандат, након којег не би био у обавези да враћа остатак стамбеног кредита.
Истим правилником прописано је да је у обавези да врати цјелокупни износ кредита, ако прије истека времена на које је именован радни однос престане на његов захтјев или његовом одговорношћу.
Извршни директор ЕПЦГ Никола Ровчанин потврдио је сазнања “Вијести”, истакавши да неће дозволити било какве злоупотребе уговора којима су дефинисана права, обавезе и одговорности, као и изигравање закона како би се прибавила имовинска корист или обезбиједио повољнији положај за остваривање материјалних прихода.
„У компанији нећу дозволити расипништво. Закон ће бити једнак за све. Ако некоме треба да се поправља материјални положај или услови за остваривање стамбених потреба, онда су то радници у различитим организационим јединицама од производних капацитета до наплатних пунктова широм Црне Горе. Наравно, свако има право да користи права у случају привремене спријечености за рад, али у случају сумњи биће покренута иницијатива за испитивање основаности код надлежних органа. Злоупотреба права на привремену спријеченост за рад је тежа повреда радне обавезе“, рекао је Ровчанин.