Извор: Фејсбук страница Луке Радоњића
У недавно објављеном тексту “Go big or go home”, али и у другим, не претјерано честим јавним наступима које сам имао, истицао сам важност освјеживања опозиционих изборних листа, неопходност сабирања снага и подређивања страначких интереса – општем и народном. Данас, када је предата изборна листа “За будућност Црне Горе”, могу и желим да кажем и истакнем да је Нова српска демократија уложила велике напоре да до велике листе дође, а својим кадровским рјешењима подржала важност увођења нове енергије и нове вриједности кроз одређена персонална решења која можете уочити на листи, трагајући и налазећи баланс између искуства и младости. Вјерујем да би позиционирање неких од њих и у самом врху, попут Марка Ковачевића, био оправдан политички и ефикасан медијски потез. Са тим у вези, Андрија Мандић који је као лидер одабрао за себе последње мјесто на листи, али и Милутин Ђукановић и Марина Јочић који нису у „директном пролазу“, показали су разумијевање и солидарност са вриједностима. Такође, иако тог политичара не подржавам, објективно је и оправдано казати да је политичку културу демонстрирао и Горан Даниловић и да је пласманом Др Добричанина понудио освјежење листи. Добро је и лично ми је драго што се на овој листи налазе и прваци СНП-а, добро је што су ту и личности којима ће ово бити први мандат у Скупштини – а није их мало. Од Симониде Кордић, Марка Милачића, Маје Вукићевић, до СНПоваца итд. А добро је и важно што су на листи посланици који су досадашњим наступима у Скупштини, борбом и комуникацијом са јавношћу у медијима и на мрежама без сумње оправдали повјерење грађана. Да их сад не набрајам, да не испадне да некога фаворизујем сада – када је важно фаворизовати листу. Листу која има за циљ да се супротстави антидемократским намјерама ДПС-а.
Што се тиче оних који скупштинску клупу очигледно перципирају као кућни намјештај, не бих трошио ријечи. Признајем, ја страст према посланичком мандату не разумијем – када ме год неко питао за то, казао сам да ми није у фокусу интересовања и да ми то ни најмање не смета да свакој политичкој борби против аутократије и самовоље, пружим допринос. Па самим тим и не разумијем – како то да некоме никада није доста, посебно када реалне прилике, чињенице и резултати, а особито глас народа то налажу и када заиста у тим странкама има компетентних људи и квалитетних “резерви”. Разумијем и критику која је тренутно на мрежама присутна у том погледу – то је демократија, нема ту ништа спорно, али бих вас све позвао и подсјетио – да је до избора остало веома мало времена. А на сваки разлог против неког персоналног решења ове или друге опозиционе листе – иде најмање 50 разлога да се гласа против ДПС-а. Међу којима су и бројни разлози гласања баш за ову листу.
Идемо даље. Солидарно и храбро. За Црну Гору и њену будућност.