„Ставих неколико реченица на папир да не бих отишао у странпутицу, али гледајући све вас овде сабране, најрадије бих све вас као и све људе Црне Горе сместио у своје срце, закључао у њега и заједно са вама попео се на Острог и препустио се молитвама Св Василија Острошког да он буде тај који нам даје упутства којим путем да идемо, којим речима да општимо једни са другима. Нарадије бих се ћутке спустио у крипту у којоу је смештено тело великог архипастира и спаситеља опустошене мртве Црне Горе. У крипту у којој се налази тело нашег и вашег блаженопочившег митрополита Амфилохија. Да тамо сви у молитви ћутке чујемо шта има да нам поручи. Јер и ако је имао у наше име недоумице, сада их сигурно у близини Христовој нема. Засигурно зна да је мир Христов једини оквир који је природан и нормалан, здрав и исправан.“
„Црква не постоји због тога да би решавала економцке, социолошке државне и сваке друге проблеме пре свега. Црква у свету постоји да бисмо ми дошли у њу и да бисмо ту могли да наслутимо ону тајну за којом чезнемо, а то је живот вечни. Само када дотакнемо ту тајну, тада добија свој смистао и све оно претходно. Драга браћо и сестре, величанствени саборе, утешен вашом вером знам да смо сазвани у име Оца, сина и Светог духа. Данас је празник и ја вам га од свег срца честитам. Овакви дани и догађаји су описани у Светом писму.“
„Господ је услижио преко сабора архијереја СПЦ наше молитве. Изашао је у сусрет нашим молитвама и ми смо за предстојитеља митрополије добили великог мужа, онога ког смо желели, ког смо измолили, владику Јоаникија. Ја вам на тим испуњеним молитвама и жељама, у своје лично име и у име пуноће СПЦ честитам. То је за нас велика радост коју смо спремни да поделимо са свима“, рекао је у обраћању је патријарх.
„Ширимо браћо и сестре своје срце и све братски грлимо и целивамо. Ако у братски загрљај зовемо њих како тек чезнемо и желимо да из свег срца загрлимо ону нашу браћу која су нам најближа, која су нам рођена, а која данас нас овде сабране на овом скупу или не препознају или не признају за своју браћу и називају нас најпогрднијим именима. Ми ту нашу браћу грлимо читавим својим срцем, својом душом и молимо се да их Господ одобровољи, али и наша срца прошири до небеса, да у та наша срца они имају улазе, а да из њих никада немају ни један излаз. Баш њих желимо да примимо више него било кога другог у братски загрљај. Јер ми као православни хришћани знамо да без обзира на то како ко себе види и доживљава, како види себе по националном опредељењу, који политички поглед на свет има и којој странци припада, сви смо једно. Да је црква знамо добро јединствени кров и простор за све нас. Кров под који нас, када приступимо свештеник не пита које смо нације, ко нам је отац, ко нам је мајка, за кога гласамо, где радимо. Ми Христом просветљени, молитвама св Василија Великог, Светог Василија Острошког, СВ Петра Цетињског, знамо да за Бога најмање је битно како и на који начин себе доживљамо ако смо Христови.“
„Свештени када му приступимо једино што ће нас питати је како нам је име, како смо крштени јер је то оно по чему нас Бог препознаје.“
„Позивам и апелујем на све крштене душе у овој митрополији да стану иза овог изабраног митрополита Јоаникија. И већ као да чујем неки немушти ехо који хоће да каже он није изабран овде, а ја заједно са вама кажем изабран је митрополит Јоаникије легално и легитимно у складу са учењем светих канона православне цркве онако како се то радило кроз сву историју од 12 апостола па преко седамдесеторице који су изабрани после њих до наших дана.„
На питање патријарха да ли је владика Јоаникије достојан да буде митрополит, окупљени народ је одговорио усклицима „Достојан!“
„Наравно да је достојан и то сви треба да знају! Ја, немојте ми замерити што ћу рећи лично, вашег новог митрополита добро познајем, пријатељи смо, али много више од тога, браћа смо, знамо се од студентских дана, али не од када смо студирали богословске науке заједно, када смо се сабирали у студентској соби у Студентском граду у Београду, он студент философије, а ја студнет археологије. Сабирали смо се и имали смо само једно питање: Ко је тај Бог?“