Очекује се да ће, као посљедица дешавања у Украјини, просјечне цијене житарица порасти за трећину, а сунцокретовог уља за 40 одсто, оцијенили су стручнајци „Economist Intelligence Unita“ (ЕИУ), дијела лондонске Економист групе. Они очекују да ће цијене пољопривредних производа остати повишене већи дио године, јер се процјењује да ће немири у Украјини трајати најмање неколико мјесеци.
Украјина и Русија заједно чине 30 одсто свјетске трговине пшеницом, 17 одсто кукурузом и 50 одсто сунцокретовим уљем.
Украјина је прије немира опскрбљивала четвртину увоза житарица и биљног уља у ЕУ и око половину увоза кукуруза.
Отприлике двије трећине украјинског извоза житарица и три четвртине извоза сунцокретовог уља одлази преко црноморских лука, од којих су многе сада затворене.
Осим тога, 1. марта су три највеће свјетске контејнерске линије – швајцарска „Mediterranean Shipping Company“, данска „Maersk“ и француски „CMA CGM“ привремено обуставиле испоруке терета у и из Русије као одговор на санкције САД-а и ЕУ тој земљи.
Фјучерси на пшеницу достигли су 14-годишњи максимум 1. марта, јер су страхови од продуженог сукоба у Украјини изазвали панично куповање.
Фјучерси на кукуруз такође су порасли, а слично је и са цијенама соје и биљног уља. Рекордне вриједности достигле су и цијене палминог уља, јер трговци журе осигурати алтернативне залихе у недостатку пошиљки сунцокретовог уља.
Сукоб ће значајно утицати на ионако ниске глобалне залихе житарица, али и на надолазећу сјетву усјева у Украјини, што ће се одразити и на снабдијевање у наредној години. Трговци ће тражити алтернативне залихе од великих произвођача као што су САД, Индија и Аргентина, али је потребно вријеме за повећање производње.
Највећи увозници руске и украјинске пшенице су Египат и Турска. Пшеница из ове двије земље покрива 74 одсто турског увоза вриједног 1,6 милијарди долара. У сезони 2021-22. Турска је била највећи купац руске пшенице, купивши 4,5 милиона метричких тона, а Египат 3,2 милиона.
У 2019. години Русија и Украјина заједно су извезле 25,4 одсто свјетске пшенице, према Опсерваторији економске сложености.
Највећи извозници
Русија је у посљедњем десетљећу постала највећи извозник пшенице. У 2001. години њен је извоз био само један одсто свјетског тржишта, што је порасло на рекордних 26,4 одсто у 2018.
Данас Русија покрива 18 одсто свјетског тржишта, САД 16 одсто, Канада 14, Француска десет и Украјина седам одсто. Украјина се сматра житницом Европе, јер је 71 одсто земљишта пољопривредно. Осим тога, Украјина је дом за четвртину свјетске ‘црне земље’, или чернозема, који је веома плодан.
Извор: ртцг