ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ ПРОШАО ВЛАДИНУ КОМИСИЈУ ЗА ЕКОНОМСКА ПИТАЊА
Влада би данас требало да утврди одлуку о ограничењима која ће се односити на велепродајне и малопродајне цијене уља, брашна, соли и шећера, што би требало да снизи цијене ових животних намирница
Влада би на данашњој сједници требало да утврди одлуку којом ће се максимална висина маржи у трговинама на велико ограничити на пет одсто, за пшенично брачно (тип 400 и 500), шећер, уље и со, док ће максимална маржа на ове намирнице за мале трговине износити седам одсто, сазнају “Вијести” од извора из “Владе”.
Ограничењем маржи ове животне намирнице би требало да буду јефтиније. Њихове цијене драстично су скочиле ове године, посебно након што је 24. фебруара започео рат у Украјини. Тако је за литар уља почетком 2021. године било потребно издвојити један еуро, јануара 2022. године 1,40 еура, а цијена тог производа се сада у црногорским маркетима креће између 2,3 и 2,4 еура. Килограм брашна (тип 400) у јануару 2021. године је коштао 40 центи, годину дана касније је дошло до поскупљења од 50 одсто, а сада се цијене брашна крећу око 80 центи. Цијена килограма соли је између 50 и 60 центи, док је шећер 95 центи.
Предлог одлуке у коју “Вијести” имају увид, према незваничним информацијама, прошао је Владину комсију за економска питања. Припремило је Министарство економског развоја и туризма (МЕРТ) у оквиру Закона о привременим мјерама за ограничавање цијена производа од посебног значаја за живот и здравље људи, који је Скупштина усвојила 10. маја. Предлог овог подзаконског акта је услиједио након што је Скупштина 15. јуна донијела закључак којим од Владе тражи да га у најкраћем року припреми. Скупштина је, уз то, позвала Владу и да припреми програм субвенција према трговинама које би биле погођене оваквим мјерама.
Ступањем на снагу ове одлуке закон ће почети да се примјењује у пракси. Овај закон је припремило Министарство економског развоја у мандату министра Јакова Милатовића.
”Доношење ове одлуке ће допринијети отклањању штетних посљедица повећања цијена производа од значаја за живот и здравље људи, а у свјетлу чињенице све учесталијег повећања цијена производа од значаја за живот и здравље људи, што директно утичу на животни стандард”, наводи се у образложењу предлога одлуке.
Додаје се да је МЕРТ развило посебну анализу праћења цијена основних животних намирница, на мјесечном нивоу, која се заснива на подацима Управе за инспекцијске послове, па ово министарство располаже информацијама о цијенама и маржама за 22 основна прехрамбена производа.
”Наведена анализа цијена је била полазна основа за предлагање привремене мјере из ове одлуке”, пише у образложењу. предлога одлуке.
Нето маса производа на коју се односе марже за јестиво сунцокретово уље, шећер кристал и пшенично брашно (тип 400 и 500) није ограничена, док је за кухињску со дефинисано да се маржа односи само на паковања од једног килограма, што значи да се маржа не односи ако је со упаковано у већој или мањој количини од те.
Скупштина је почетком маја усвојила и измјена закона о ПДВ-у, којим је порез на брашно и уље смањен са седам на нула одсто, а на со са 21 на седам одсто.
Међутим, тим измјенама није дошло до значајнијег смањења цијена тих производа. Тржишна инспекција није имала надлежност да контролише да ли су трговци смањили цијене намирница, док је Управе прихода и царина, односно њена пореска инспекција надлежна за контроле обрачуна и наплете ПДВ-а, али не и умањења цијена.
Како је раније најављивано из Министарства економског развоја, тржишна инспекција ће смањење цијена моћи да контролише тек сада када се закон о ограничавању цијена буде примјењивао, односно да ли трговци поштују максимално прописане марже.