Око 3.000 грађана у Црној Гори тренутно не могу остварити права из социјалне заштите јер социо-љекарске комисије које дају мишљења на захтјеве за права као што су туђа њега и помоћ, инвалиднина и слично, не раде од формирања нове владе.
У појединим градовима комисија није била ни од марта, а на реакције „државе социјалне правде“, како је Црна Гора дефинисана Уставом у првом члану, највише грађана чека у Подгорици, њих око око 1.000, Никшићу око 900 и Бијелом Пољу око 500, Пљевљима 400, а у питању су најугроженије категорије грађана, махом особе које су радно неспособне због стеченог инвалидитета, старости или другог проблема.
У Министарству рада и социјалног старања кажу да не постоји никакав нерад, већ су у питању објективне околности настале услед реорганизације Министарства рада и социјалног старања.
Ипак, грађани са којима смо разговарали и који су се јавили редакцији „Дана“ са муком покушавају да преживе док се Влада „реорганизује“, а формирана је још 28. априла.
– Поднијели смо захтјев за туђу његу и помоћ у марту и нико нас није ни удостојио да нам каже када можемо очекивати одговор. Све што нам је речено јесте да нема комисија и да се сналазимо како знамо – казао нам је један од саговорника.
Други саговорник наводи да покушава да оствари право на инвалиднину од децембра прошле године.
– И не надам се превише ничему јер да је држави до нас, не би нас уцјењивали са гомилом папира, а својим очима виде да сам радно неспособан. „Уздај се у се и у своје кљусе“, давно је рекао народ, држава нас је заборавила, Влада мора да се реорганизује да би њима у власти било боље, кога брига за нас – каже наш саговорник.
Држава има преча посла од народа
Медојевићева истиче да је социјална помоћ требало да се повећа аутоматски кроз програм „Европа сад“, као и најнижа пензија.
– Лјуди „живе“ са износима од 70 до 130 еура при цијенама које ескалирају. Лјуди су остављени да не могу платити кирије, да не могу платити рачуне, нити нахранити породицу, а иде јесен која пријети свима са својом неизвјесношћу. Како купити храну, огрев, платити све за школу, о томе држава не мисли, то је брига за народ, који све су прилике није брига државе?! Имамо колапс система, за незапослене нико не брине, они су само статистика која се појављује на евиденцији Завода за запошљавање. Шта је са онима који нису на евиденцији, они не постоје ни као статистика и као такви најбоље одговарају министрима. Сад се нуде сезонски послови, па зашто су се дјеца школовала, да би радила као конобари и собарице? На другој страни, посла има за оне који су купили дипломе, али они имају партијске књижице – наводи Марина Медојевић.
У министарству кажу да је Министарство рада и социјалног старања 2020. године угашено и да су надлежности прешле у два нова ресора, а социо-љакарске комисије су наставиле да раде у оквиру Министарства финансија и социјалног старања.
– Формирањем нове владе основано је Министарство рада и социјалног старања. Самим формирањем министарства потребно је било извршити неколико корака како би министарство почело да функционише: регистрација министарства, израда нових печата и уништавање старих, измјена правилника због промјене назива министарства, објава правилника у Службеном листу. Након тога су формиране комисије које су ових дана почеле с радом. У систему постоји пет првостепених комисија и једна другостепена. У зависности од центара за социјални рад, на комисију чека и до 900 корисника у Никшићу, односно преко 1.000 у главном граду – кажу у министарству.
Центри се праве мртви
О ситуацији на локалу јуче нијесу били расположени да причају у центрима за социјални рад, гдје су углавном игнорисали питања која су им послали новинари „Дана“.
Једино су нам у Бијелом Пољу кратко казали да им од марта комисија није долазила, а да је на чекању око 500 предмета.
Одговоре нијесмо добили ни из Центра за социјални рад Улцињ, гдје су рекли да је „Дан“ послао питања министарству, па ће они одговорити.
Ни толико од „одговора“ нијесмо добили од центара у Херцег Новом, Бару, а у Подгорици је јуче телефон центра био заузет сваког момента када смо покушали да их добијемо.
Предсједница Фондације „Банка хране“ Марина Медојевић каже да у појединим градовима комисије нијесу долазиле најмање седам мјесеци. Она истиче да је социјална политика свима неважна, јер се тиче најугроженијих.
– Једнократне помоћи не дају од марта јер прво је била прича да ће бити избори у мају, па сад се прича о октобру. Играју се са људима који више не знају шта да раде, јер су на ивици. На другој страни, за министре и њихова путешествија, за запошљавање сто и једног савјетника и другог подобног кадра, новца не фали. Једноставно ова влада је наставак назадне деценијске социјалне политике, гдје није циљ помоћи људима него их додатно осиромашити и понизити да би био још послушнији. Влада Здравка Кривокапића се клела да ће помоћи људима да живе достојаствено, продати два „мајбаха“, привести немјени ничију кућу, и шта све не. Министра Милојка Спајића је ипак социјална политика дирнула толико, колико се сјетио да подијели три литра уља угроженима. Ријечју, нико ништа не ради за оне који су најугроженији – наводи Медојевићева.